Шпанска Холандија
Шпанска Холандија било је име за шпанске провинције смештене у јужном делу Холандије (то приближно одговара данашњој Белгији и Луксембургу које су постојале у периоду од 1579. до 1713.).[1]
Премда су се провинције Холандије неколико година из бројних разлога опирале страној власти, главни носиоци побуне против шпанске власти били су чланови калвинистичког покрета у настајању. Да угуши њихов устанак 1567. послат је војвода Фернандо Алварез де Толедо Алба, његове оштре мере и високи порези наишли су на жестоки отпор.[2]
I поред ратног и конфузног стања Шпанска Холандија је почетком 17. века доживела просперитет економског и културног живота. Мануфактурна производња платна брзо се опоравила након поновне шпанске окупације и убрзо надмашила пређашњу производњу. Фламанско сликарство је цветало у рукама Петера Пола Рубенса, Антониса ван Дајка и других сликара. Највећи градови Гент и Бриж убрзано су расли. Пољопривреда је напредовала захваљујући ископавању бројних канала, увођењу нових култура и метода жетве, па се просперитет наставио до средине 17. века.[3]
Премда су јужне провинције биле далеко од некакве независности, имале су знатан ниво слободе у вођењу унутрашњих послова. Контролисале су властити правосудни систем. и формирале већа која су помагала генералном гувернеру. Такође су уживале и бројне привилегије које им је доделио шпански краљ повељом, али су спољни послови и даље остали у домену шпанског двора.
Опкољена са свих страна Шпанска Холандија била је поприште непрестаног ратовања, због несрећне позиције да буде тампон између протестантских и римокатоличких земаља. Због тога је на крају немилосрдно расцепкана.
Због тих прилика земља је почела пропадати, шпанска владавина је уздрмана кад је краљ Карлос Други умро 1700. без потомака, па је због тога именовао француског, војводу Филипа од Ањоуа за престолонаследника (владао као Фелипе V). Тако је након њега Шпанском Холандијом шест година владао он, а следећих седам проживела је под британско-холандском окупацијом.[4]
Утрехтским миром 1713. завршен је Рат за шпанско наслеђе, а владавина над Шпанском Холандијом завршила је у рукама Светоримског цара Карла VI и Аустријске Монархије.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Пéрез, Yоланда Родрíгуез (2008). Тхе Дутцх Револт Тхроугх Спанисх Еyес: Селф анд Отхер ин Хисторицал анд Литерарy Теxтс оф Голден Аге Спаин (ц. 1548-1673) (на језику: енглески). Петер Ланг. ИСБН 978-3-03911-136-7.
- ^ Бендер, Јамес (2014). Дутцх wарсхипс ин тхе аге оф саил 1600 - 1714: десигн, цонструцтион, цареерс анд фатес. Барнслеy: Сеафортх Публ. ИСБН 978-1-84832-157-1.
- ^ Престон, Руперт (1974). Тхе севентеентх центурy марине паинтерс оф тхе Нетхерландс (1. публ изд.). Леигх-он-Сеа: Леwис. ИСБН 978-0-85317-025-9.
- ^ Коенигсбергер, Хелмут Г. (2001). Монарцхиес, статес генералс анд парлиаментс: тхе Нетхерландс ин тхе фифтеентх анд сиxтеентх центуриес. Цамбридге студиес ин еарлy модерн хисторy. Цамбридге, УК ; Неw Yорк, НY: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-80330-4.