Пређи на садржај

Адамс (револвер)

С Википедије, слободне енциклопедије
Адамс модел 1851
Револвер Дин-Адамс.
Врстареволвер
Порекло Британска империја
Употреба
Употреба у Британска империја
Британска источноиндијска компанија
Бојно деловање1851-1865.
Спецификације
Маса0,85[1] kg
Дужина292[1] mm
Дужина цеви165[1] mm
Калибар0,44 инча/11,2[1] mm
Врста операцијереволвер капислар с обарачем двоструког дејства
Брзина зрна168[1] m/s
Макс. еф. домет50 m
Магациндобош са 5 метака

Дин-Адамс модел 1851,[а] британски револвер капислар из 19. века. Први британски револвер који је ушао у масовну производњу. Његовим усавршавањем настао је револвер Бомонт-Адамс.[2]

Револвер Дин-Адамс модел 1851. Види се необичан ороз без ослонца за палац, пошто се овај револвер није могао запети руком, већ се пуцало само притиском на обарач двоструког дејства. Иако је омогућавао веома брзу паљбу изблиза, није био погодан за прецизно гађање.

Историја[уреди | уреди извор]

Развој[уреди | уреди извор]

Након појаве првог Колтовог револвера (1835), Колтови револвери капислари (Колт морнарички револвер) су средином 19. века постали популарно оружје у Европи. У тежњи да се повећа брзина гађања, британски конструктор Виљем Адамс успео је да усклади запињање ороза и окретање добоша са радом обарача, тако да су се притискивањем обарача обављале сукцесивно три радњеː запињање ударача, окретање добоша и опаљивање метка. Тако је конструисан први револвер са обарачем двоструког дејства, Дин-Адамс модел 1851 (енгл. Deane-Adams M. 1851) са 5 метака, који је усвојен у наоружање официра и коњаника Британске империје и Британске источноиндијске компаније. Овај револвер масовно је коришћен у Кримском рату и Индијској побуни 1857.[2]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Добош револвера пунио се спреда (барутом и куглом, који су набијани прстом код првих модела, или шипком, монтираном на полузи са леве стране цеви), а свака барутна комора имала је на задњој страни добоша сопствену шупљу брадавицу (сисак), на коју се монтирала каписла, која је активирана ударцем ороза. Ороз се запињао само притском на обарач - није имао ослонац за палац, пошто се није могао запети руком. Зато су ови револвери називани самонапињућим. Једном напуњени, могли су да испале свих 5 метака у добошу за мање од минут (за разлику од дотадашњих пиштоља капислара, који су испаљивали 1-2 метка у минуту), али је пуњење добоша трајало неколико минута.[3]

Употреба у борби[уреди | уреди извор]

У својим писмима из Индије током Индијске побуне 1857, каснији фелдмаршал Фредрик Робертс писао је родитељима да га је његов нови револвер Дин&Адамс изневерио у првој борби (23. фебруара 1858, током битке за Лакнау), пошто ниједан метак није опалио током коњичке битке прса у прса, и једва се одбранио својим мачем. Потпуно разочаран у револвере, молио је да му уместо њега пошаљу два двоцевна пиштоља капислара.[4]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Код ватреног оружја, број модела означава годину почетка производње.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Мјат 1981, стр. 32.
  2. ^ а б Антић 1974, стр. 141.
  3. ^ Бајем 1990, стр. 56-61.
  4. ^ Робертс 1924, стр. 81, 93, 141.

Литература[уреди | уреди извор]