Аламут (роман)
Аламут | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | Alamut |
Аутор | Владимир Бартол |
Дизајнер корица | Мирко Стојнић |
Земља | Југославија |
Језик | словеначки |
Жанр / врста дела | историјски роман |
Издавање | |
Издавач | „Братство-Јединство“, Нови Сад |
Датум | 1954. |
Број страница | 442 |
Тип медија | тврди повез |
Превод | |
Преводилац | Јосип Зидар и Маријана Зандер-Ројс |
Аламут је историјски роман, дело словеначког писца Владимира Бартола.[1] Прво издање штампано је 1938. године,[2][3] а славу је стекао тек седам деценија касније, када је дошло до сукоба са исламским светом (9/11, напади у Мадриду и Лондону). Тада је књига показала историјску проблематику и своје визионарство. На српском језику роман се појавио 1954. године у преводу Јосипа Зидара и Маријане Зандор.
Садржај
[уреди | уреди извор]Књига нас води у 11. век у иранска брда. Говори о тврђави Аламут, неприступачном седишту исмаилаца (шиитске секте), одакле вођа Хасан ибн Саба води рат против „неверника“ (Селџука и осталих сунита). Он у тврђави има тајни центар за обуку врло храбрих бораца, асасина (хашашина), који су за свог вођу спремни и умрети. Хасану ибн Саби то успева уз помоћ врло префињеног система, јер све будуће борце шаље у лажни „рај“, када их након конзумирања чудесне куглице (хашиша) у прелепом врту дочекају прекрасне, младе девојке са припитомљеним дивљим животињама, са изобиљем хране и дивном музиком. Тако сви будући борци поверују да Хасан ибн Саба има кључ од раја. Да би борци поново доживели тај рај, спремни су да учине све, па и да умру. Тако им ибн Саба обећава рај и шаље их у самоубилачке мисије где морају, по наређењу, пре самог извођења напада, конзумирати те чудесне куглице (хашиш), који их доводи до пред врата раја, а у ствари их опусти како би лакше изводили нападе из којих се нико не враћа жив.
Прича се врти око једног од новодошлих бораца, Ибн Тахира, а споредно тече прича и о прелепој Халими, која је такође предодређена за Аламут, где ће бити нуђена као једна од тих рајских девојка које ће дочекивати и мамити будуће федајене нудећи им лажну слику о рају.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Alamut”. www.goodreads.com. Приступљено 29. 7. 2019.
- ^ Vladimir Bartol (1938). Alamut (The novel that inspired Assassin's Creed).
- ^ „Alamut | Introduction & Summary”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2019.