Борисав Челиковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Борисав Челиковић
Датум рођења(1962-09-17)17. септембар 1962.(61 год.)
Место рођењаЛозањ
 Србија

Борисав Челиковић (Лозањ код Горњег Милановца, 1962) српски је историчар, најпознатији по бављењу пореклом становништва Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 17. септембра 1962. године у селу Лозањ код Горњег Милановца, од оца Томислава и мајке Стаменке (девојачко презиме Дамњановић), дипломирани историчар, завршио Филозофски факултет у Београду 1987. на катедри за историју Византије, код професора Божидара Ферјанчића.[1]

Радио је дванаест година као професор историје у гимназији у Горњем Милановцу.[1] Од 2000-2004. био је директор горњомилановачке библиотеке „Браћа Настасијевић“, а потом до 2011. са прекидом директор Музеја Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Указом епископа Жичког од 1998-2004. обављао дужност вероучитеља при храму Свете Тројице у Горњем Милановцу.[1] За рад и стваралачки допринос у ширењу културе награђен је 2008. године Златном значком Културно-просветне заједнице Србије, а 2012. за приређивачки рад у едицији „Корени“ – Повељом Миле Недељковић. Бави се историјом рудничко-таковског краја, историјом цркве, стрипа и планинарства. Његова библиографија броји преко 350 библиографских јединица, од којих је више 50 чине објављене и приређене књиге, од којих су најпознатије „Светилишта рудничког краја“, „50 казивања о Светој Гори и Хиландару“, „Одабрани радови епископа Иринеја Ђорђевића (коаутор др Драган Суботић)“…

Приређивач је едиције „Корени“ у издању Службеног гласника од њеног установљења.[2]

Породични живот[уреди | уреди извор]

У браку са супругом Љиљаном (девојачко Савић), професорком историје и бившом директорком Гимназије „Таковски устанак“ у Горњем Милановцу, има сина Марка и кћерку Викторију.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Ко је ко у Горњем Милановцу 2003, Доситеј, Г. Милановац. ISBN 978-86-7644-012-2.
  2. ^ Едиција КОРЕНИ, Службени гласник