Бранко Г. Аџемовић
Бранко Г. Аџемовић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 10. мај 1888. |
| Место рођења | Трстеник, Србија |
| Датум смрти | 25. август 1962. (74 год.) |
| Место смрти | Вашингтон, САД |
Бранко Г. Аџемовић (Трстеник, 10. мај 1888 – Вашингтон, 25. август 1962) је био југословенски дипломата и правник.
Отац му је био учитељ Грујица Аџемовић. Школовао се у Београду и дипломирао је на Правном факултету 1912. године. Војни рок је одслужио у IV коњичком пуку (1914−1915). У истој јединици је служио као ђак-поднаредник и водник од 1915. до 1916, те коњички поднаредник и у том чину је био на војној дужности до 24. маја 1919. године. После ратова имао је чин коњичког капетана I класе.
Каријера[уреди | уреди извор]
Радио је у Министарству финансија и Хипотекарној банци. Чиновничку каријеру је почео као судски писар марта 1919, унапређен је у судију Среског суда у Аранђеловцу, децембра исте године.[1] [2] Примљен је у службу Министарства иностраних дела Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца јануара 1920. године, и одмах постављен за вицеконзула у Њујорку. Одређен је да отвори Конзулату у Денверу и постављен за в.д. конзула у том граду, марта 1923. године. Потом је премештен за секретара Посланства у Вашингтону, јуна 1924. године. По сопственој молби повучен је на рад у министарство 1928, јер није могао да живи у Вашингтону од секретарских принадлежности. Неколико месеци у току друге половине те године био је и в.д. шефа Канцеларије министра иностраних послова. Постављен је за генералног конзула у Марсеју јуна 1929, и ту дужност је преузео у току септембра. Доцније је премештен за генералног конзула у Солуну, септембра 1932, а на нову дужност је отпутовао у току новембра. Унапређен је у посланика у Анкари 19. јуна 1937. године. Због слања недовољно проверених и непотврђених информација о нелојалности Турске према Балканској антанти и Југославији,[3] нови министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић га је преместио за посланика у Каиру марта 1939, а нову дужност је преузео почетком јуна.[4] [2] [5] На почетку рада на новој дужности уследила је посета, на до тада највишем државном нивоу у билатералним односима, египатског министра иностраних послова Абдел Фатаха Јахја паше и генералног саветника Министарства иностраних послова Абдел Кхалек Хасуна беја Београду, 6-10. јула 1939. године. У разговорима са кнезом Палвом Карађорђевићем, председником владе Драгишом Цветковићем и министром иностраних послова Александром Цинцаром-Марковићем, тежило се унапређењу југословенско-египатских политичких, економских и културних односа.[6] Бранк Аџемовић је пензионисан на положају посланика у Каиру, 16. маја 1941,[4] јер је нови министар иностраних послова Момчило Нинчић желео да се ослободи наслеђеног помоћника министра Милоја Смиљанића и преместио га је за новог посланика у Каиру.[7] У току Другог светског рата налазио се у Кејптауну на нижој дужности. Писао је чланке о југословенским колонијама у САД и бавио се песништвом. После рата, у емиграцији је предавао на Барт колеџу у држави Њујорк.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Архив Југославије, Фонд Министарства иностраних послова Краљевине Југославија (334), кутија 136, јединица описа 459 персонални досије Бранка Аџемовића
- ^ а б в Драгош Петровић, Предраг Крејић, Српски и југословенски дипломатски представници у Сједињеним Америчким Државама 1917–1945 Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2018)
- ^ Mićić, Srđan (2022). „Shifting in the Yugoslav Foreign Policy from Regional Alliance to Neutrality”. Ур.: Mićić, Srđan; Čavoški, Jovan. On the Fault Lines of European and World Politics: Yugoslavia between Alliances and Neutrality/Non-Alignment. Belgrade: Institute for Recent History of Serbia. стр. 117, 118. ISBN 978-86-7005-212-3.
- ^ а б АЈ, ф. 334, к. 136, ј. о. 459
- ^ Жупанчић, Тонка (2004). „Посланство Краљевине Југославије у Турској – Цариград, Анкара 1919-1945. (1890-1945)”. Архив. Часопис Архива Србије и Црне Горе. Београд: Архив Југославије. 5 (2): 14. ISSN 1450-9733. Архивирано из оригинала 11. 01. 2021. г. Приступљено 13. 02. 2023.
- ^ Животић, Александар (2006). „Југословенско-египатски односи 1922-1941.” (PDF). Зборник Матице српске за историју. Нови Сад: Матица српска. 74: 55, 56. ISSN 0352-5716.
- ^ Илић, Богољуб С. (1995). Мемоари армијског генерала 1898–1942. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 228. ISBN 86-379-0520-X.
