Трстеник

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Трстеник (вишезначна одредница).
Трстеник
Trstenik - Zapadna Morava.jpg
Трстеник
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Расински
Општина Трстеник
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 15282
Положај
Координате 43°37′00″ СГШ; 21°00′00″ ИГД / 43.616667° СГШ; 21.00000° ИГД / 43.616667; 21.00000 Координате: 43°37′00″ СГШ; 21°00′00″ ИГД / 43.616667° СГШ; 21.00000° ИГД / 43.616667; 21.00000
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 164 m
Трстеник на мапи Србије
Трстеник
Трстеник
Трстеник на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 37240
37241
Позивни број 037
Регистарска ознака TS

Трстеник је градско насеље у Србији у општини Трстеник у Расинском округу. Смештен је на реци Западној Морави. Према попису из 2011. било је 15.282 становника.

Географија[уреди]

Западна Морава код Трстеника

Трстеник се налази на 43° 37′ и 21° ИГД, око 205 километара јужно од Београда, 115 km од Ниша, 74 km од Крагујевца и 60 km од Чачка. Надморска висина Трстеника је 171,4 метара, а највиши врхови у овој области су Самар (922 m), највиша тачка Гледићких планина, Мали врх (922 м), Поглед (736 м) и Чикар (736 м). Кроз Трстеник протиче Западна Морава.

Кроз Трстеник пролази магистрални пут Појате-Краљево. Кроз Трстеник пролази железничка пруга Сталаћ-Пожега.

Историја[уреди]

Манастир Љубостиња

Током старог века око Западне Мораве живело је илирско племе Трибали. Римљани су ове просторе освојили у 1. веку нове ере. Из римског периода потиче каструм на месту Стражба, на десној обали реке, као и налазишта у селу Бучју, Доњем Дубичу и друга још недовољно истражена. Највећи допринос крају Римљани су дали у 3. веку, када је донета винова лоза, чиме је виноградарство кроз векове постало једна од најзначајнијих делатности становништва.

У седњовековној Србији трстенички крај припадао је жупама Морава и Левач. Први писани помен Трстеника налази се у Лазаревој повељи манастиру Раваници из 1381. године, којом је метох Трстеник поклоњен овом манастир. Из средњовековног периода потичу и манастири моравске архитектонске школе, Љубостиња и Велуће.

Године 1427. Турци су освојили Крушевац и област Трстеника. У долини Западне Мораве Османлије су изградиле тврђаву Грабовац. Након коначног пада Српске деспотовине 1459, Трстеник је постао значајна станица за турске караване. У извештај Аустријанаца из 1784. у Трстенику се налазило 47 турских и 17 хришћанских кућа, камена џамија, два хана и неколико занатских продавница. Тадашњи Трстеник се налазио 2 km западно од садашњег града, у близини села Осаоница.

Споменик партизанима у Трстенику

После добијања аутономије Кнежевине Србије, кнез Милош Обреновић је у периоду 1832-1838. наредио изградњу новог насеља на десној обали Западне Мораве. Седамдесети година 19. века Трстеник је добио основну школу, пошту, апотеку, банку и први парни млин. Године 1899. преко Западне Мораве је изграђен челични мост, а следеће године нова Црква Свете Тројице. Пруга Сталаћ-Краљево је отворена 1910.

После Првог светског рата у граду су саграђени нови објекти и велики део старог града данас датира из тог периода. Након Другог светског рата, Трстеник је доживео значајан индустријски развој уз оснивање фабрике хидрауличних и пнеуматских система Прва петолетка. Током периода санкција у последњој деценији 20. века град је стагнирао.

Демографија[уреди]

У насељу Трстеник живи 13800 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,8 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 6079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.273
1953. 5.312
1961. 7.226
1971. 9.957
1981. 13.239
1991. 18.441 18.094
2002. 17.763 17.180
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
16.537 96,25 %
Роми
  
176 1,02 %
Црногорци
  
105 0,61 %
Југословени
  
58 0,33 %
Горанци
  
40 0,23 %
Хрвати
  
17 0,09 %
Македонци
  
17 0,09 %
Словенци
  
5 0,02 %
Румуни
  
4 0,02 %
Муслимани
  
3 0,01 %
Мађари
  
3 0,01 %
Бугари
  
3 0,01 %
Руси
  
2 0,01 %
Немци
  
2 0,01 %
Чеси
  
1 0,00 %
Словаци
  
1 0,00 %
непознато
  
67 0,38 %


Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]