Википедија:Уживо/субота, 15. август 2009.

Непуних недељу дана након прошлог састанка у Београду, одржао се још један википедијански састанак, али овог пута у Новом Саду. Ако се добро сећам, ово је трећи по реду састанак у Новом Саду коме не присуствују само Новосађани. Штавише, Новосађани су овом приликом били надјачани вишеструко, али су се показали као добри домаћини. :) А прича из мог угла иде овако...

Договор је био да се Београђани нађу на паркингу иза Сава центра, одакле бисмо заједно кренули ка Новом Саду. Први се на договорено место појавио Кале са својим колима, а онда сам дошао и ја са својим. Чекали смо пар минута и установили да је већ 12 сати (договорено време) и да нема никог више од људи. Међутим, за тили час су стигли Горан и Ђорђе, затим Ана, Дејан и Никола, онда Драган и, на крају, Бојан, кога смо мало више чекали. Кад смо се сви скупили, поделили смо се по аутомобилима и упутили се ка Новом Саду. Са мном у колима су били Ана, Ђорђе и Драган, а успут смо причали о свему и свачему, од музике до дигитализације и архива. У почетку смо Кале и ја возили близу један другог, али је нешто касније Кале возио мало спорије, што је узроковало да ја и моји сапутници брже стигнемо на одредиште. После нешто више од сат времена вожње стигли смо у Нови Сад. Драган је назвао и Милана да га обавести да стижемо и да нас чека негде, што је и урадио, пошто смо се паркирали у близини кафића BaBaReeBa, у којем се одржао састанак. Наравно, са Миланом смо први ушли у кафић, а после десетак минута, дошла је и друга група Београђана. Милош и Бране су се у то време јавили Милану да су на аутобуској станици и на путу ка кафићу (а и стигли су недуго после), а убрзо је пристигао и други Новосадиста-домаћин, Миле.

Е, сад кад сам описао ко је све и када дошао, могу да пређем на онај тежи део – теме разговора. Тежи је део зато што је, сасвим разумљиво, у више наврата било разговора по више група. А већ раније сам објашњавао да не могу да будем на више места одједном, те не могу да знам шта се тачно у ком делу кафића причало, али могу да се потрудим да наведем оне теме којих се сећам (и које сам забележио), а сигуран сам да ће ме неко од осталих дванаесторо присутних допунити. Испод извештаја се налази галерија фотографија са састанка, па молим све који су били присутни, а имали су фото-апарате (било је још барем три-чет'ри апарата поред мог) да накаче слике на Оставу и ставе их овде.

Још на самом почетку, покушао сам да се конектујем на интернет преко лаптопа, али нисам успео, иако нам је конобар дао кључ. Касније су и Кале (преко iPhone-а) и Милош (преко свог лаптопа) покушали, али ни они нису успели. Стога, рачунар сам користио за писање белешки везаних за овај састанак. У почетку се причало о Бир фесту, о дијамантима, вађењу злата у Србији, фотографисању у музејима ради обогаћивања уметничког фонда Викимедијине оставе, о Викимедији Словеније, односно чињеници да су Словенци започели са организовањем и да у неком релативно скоријем периоду можемо очекивати да оснују свој локални огранак. Дејан ме је натерао да следеће забележим у својим белешкама:

Никола је поручио одједном два пива
Горан није пристојно обучен
Ана има злобне коментаре на Дејанов рачун
Никола мистериозно одлази негде на сваких 10 минута.

А ми око Дејана смо закључили да Дејан штети својој околини својим девијантним понашањем, односно пушењем.

Даље, причало се о концерту Лепе Брене (или смо бар тако разумели ми који нисмо учестовали у тој теми), затим о састанку двеју познатих личности (о чијим детаљима не смем), о доступности Устава и осталих званичних докумената државе Србије, о Ебарту и карактеру те организације, о малолетницима и, уопште, младим људима на Википедији – шта воле/желе/могу/треба да раде на Википедији... Дејан је у шали рекао да жели да буде благајник Викимедије Србије, а Милош је констатовао да треба задржати људе на пројектима, али није дао предлог како поступити. Никола је дао предлог да се додељују физичке симболичке награде – нешто као споменице, али опипљиве (нпр. плакете). Разговарали смо, даље, о томе како су администратори на нашој Википедији прилично лежерни када је реч о блокирању (можда чак и превише лежерни) у поређењу са већином других повећих Викимедијиних пројеката, а искористили смо прилику да размењујемо мишљења о неким Википедијанцима, који су на нас оставили некакав утисак (о некима смо причали више, о некима мање... ваљда пропорционално јачини утиска ;) ).

Бојан је изразио своје незадовољство чињеницом да разни "Бугари" и "Македонци" праве туристичке посете нашој Википедији и да се на "нашем терену" препуцавају око својих спорних тема. Драган је са правом констатовао да то и није толико значајно, с обзиром да они дођу и оду, већ да је много горе ако постоје особе које изнутра раздиру заједницу. Причали смо о томе ко би био погодан кандидат за администраторска права, с обзиром да већ неколико месеци нисмо добили новог администратора. И јесмо споменули пар имена, али нећу о томе овде... Причали смо и о пиву, пиварама (отвореним и затвореним, новим и старим), а кад сам већ код овог алкохолног пића, морам да напишем да нас је конобарица у једном тренутку са жаљењем обавестила да више немају Амстел пива, па су морали да нас услуже неким другим брендом. Испада да су Википедијанци попили сво Амстел пиво. :)

Дејан и Ана су, вероватно из осећаја глади, поручили сендвиче (што је документовано на једној од слика доле), а нешто касније су, сада не из глади, већ због ранијег договора, поручили по порцију палачинки са еурокремом, сладоледом, бананама и још нечим. Кале је, с друге стране, поручио тирамису, али је касније изјавио да то уопште није тирамису, већ нека комбинација пишкота и шлага. Назад на вики-теме, причало се о ударним вестима на Викивестима, о занимљивостима (у смислу занимљивих чланака) са Википедије, о масовним уносима (села, звезде, птице... знате, уобичајено), о смерницама на Викивестима, о будућој организацији састанака (у вези са тим, констатовали смо да треба побољшати комуникацију и успоставити јаче везе између новосадске и београдске заједнице). Дотакли смо се и следећих тема: ртањска пирамида – да ли руши авионе или не, правило о 5 секунди које Ана зна као правило о 10 секунди, демографија и остале географске науке (као што је геологија :Р), лаптопови и њихов рад под Убунту Линукс оперативним системом, вид и наочаре, битност појединих информација у чланцима о малим насељеним местима (такође познатим и као села) – да ли је, рецимо, податак о оснивању прве школе или болнице у неком селу релевантан податак...

Причали смо о евентуалном оснивању подогранка, односно дела нашег локалног огранка који не би био у Београду, него, логично, у Новом Саду, затим о правима и могућностима бирократа и стјуарда, а онда и о кршењима ауторских права, или, простије речено, преписивању из литературе. Закључак је био да не можемо активно да трагамо за починиоцима таквих дела, јер немамо приступ свој могућој литератури, нити вољу да се бавимо тако захтевним, а досадним послом. Међутим, ако пак наиђемо на тако нешто, треба свакако нешто учинити поводом тога. У том тренутку се дошло на идеју да се оде негде из кафића, али нисмо имали стопроцентну усаглашеност око тога, па смо ипак остали, јер као Википедијанци поштујемо само консензус. Горан је споменуо значај Викимапије, пројекта који није под окриљем Викимедије, али који је такође отворен и може да буде веома користан, док су Драган и Миле започели разговоре о сарадњи са појединим институцијама (ваљда новосадским).

Око 6 сати, Кале (the partybreaker) је морао да крене, па су, због превоза, са њим пошли и Горан, Бојан и Никола, и то након групног фотографисања. Том приликом смо решили и да платимо рачун у кафићу (који је изашао око 4.5к динара, како сам успео да видим), а како смо сви приложили нешто, скупили смо и више пара него што нам је потребно, тако да смо те паре одвојили у посебан "фонд Новосађана". Опет смо имали стару недоумицу око ваљаности појединих референци, односно о проверљивости. Наиме, шта радити са народним архивом, где можда није тако лако да Пера Перић провери неку информацију (у случају да референца за ту информацију на Википедији указује на архив) у поређењу са народном библиотеком. Милош нам је предочио своје контемплације и размишљања у вези са напретком Викивести и њиховим будућим развитком уопште. Причали смо и о ауторским правима и дозволама за објављивање, а Бране и ја смо причали о Апач веб серверу, Јави, Питону и сличним темама које нас обојицу интересују. И Бранету сам показао свој факултетски пројекат (као што сам и прошле недеље показао другима).

Негде око седам сати, одлучили смо да одемо до парка (јер смо сада имали консензус... а и рачун је већ био плаћен), само нисмо знали ког. Након договора, одлучили смо да одемо до Лиманског парка и искористили смо аутомобиле за ту сврху (Милан је возио Милета, Бранета, Милоша и Ђорђа, а ја остале). У парку смо покушали да нађемо пар клупа, али нам је то успело тек после извесног времена. Покушао сам да нађем бежичну мрежу која ради у парку, и чак сам се накачио на једну, али брзина је била тако мала да ефективно као да нисам имао интернет. Због одсуства утичнице у кафићу, лаптоп је све време радио на батерију, па је у периоду док смо били у парку остало струје још само за неколико минута рада. У парку смо необавезно причали о разноразним темама... више се ни не сећам шта је то било, али свакако смо се забавили.

Око 20:15 смо одлучили да полако кренемо ка Београду. Сви смо се лепо поздравили, како то доликује Википедијанцима, Милан је одбацио Милоша и Бранета до аутобуске станице, а Ана, Драган, Дејан и Ђорђе су са мном кренули колима. Уз ноћну вожњу аутопутем и Драганово и Дејаново несносно певање уз песме које су пуштане у аутомобилу (:D), некако стигосмо до Београда и све сапутнике оставих на жељеним локацијама у центру града, док сам ја наставио ка Панчеву. Тако се, отприлике, одиграо овај новосадски састанак – излет и дружење, које је, ако не свима, онда сигурно већини, било занимљиво, забавно и садржајно. И мислим да се овим састанком створила свест о томе како дружине из Београда и Новог Сада треба у будућности мало тешње да сарађују и да се чешће виђају. Искрено, једва чекам следећи састанак такве природе. ;) --филип ██ 19:20, 16. август 2009. (CEST)[одговори]

Анина допуна

Морам рећи да се види да је Филип возио, пошто није навео дешавања из повратка у Београд (можда зато што није одмах записао или можда због већ поменутог Дејановог и Драгановог певања ). ДаклеМ, у повратку сам ја изигравала навигатора, што ми је прилично добро ишло све до скретања на аутопут, које смо, је л' тако, промашили. Не видех таблу. Каки је то град кад није лепо обележено скретање за аутопут. И тако ми прођосмо поред скретања и настависмо право Темеринским путем. И стигли бисмо и до Темерина да нисмо стали и питали неког човека како да стигнемо до аутопута који води ка Београду (коме ја, бај д веј, ни хвала не рекох). После тога сам била добар навигатор, разуме се, бољи него ГеПеЕс у Калетовим колима (ко још верује ГеПеЕс-у). И тако смо стигли у Београд и живели смо срећно до краја живота... --Ана пиши ми 19:43, 17. август 2009. (CEST)[одговори]