Википедија:Uživo/subota, 15. avgust 2009.

Nepunih nedelju dana nakon prošlog sastanka u Beogradu, održao se još jedan vikipedijanski sastanak, ali ovog puta u Novom Sadu. Ako se dobro sećam, ovo je treći po redu sastanak u Novom Sadu kome ne prisustvuju samo Novosađani. Štaviše, Novosađani su ovom prilikom bili nadjačani višestruko, ali su se pokazali kao dobri domaćini. :) A priča iz mog ugla ide ovako...

Dogovor je bio da se Beograđani nađu na parkingu iza Sava centra, odakle bismo zajedno krenuli ka Novom Sadu. Prvi se na dogovoreno mesto pojavio Kale sa svojim kolima, a onda sam došao i ja sa svojim. Čekali smo par minuta i ustanovili da je već 12 sati (dogovoreno vreme) i da nema nikog više od ljudi. Međutim, za tili čas su stigli Goran i Đorđe, zatim Ana, Dejan i Nikola, onda Dragan i, na kraju, Bojan, koga smo malo više čekali. Kad smo se svi skupili, podelili smo se po automobilima i uputili se ka Novom Sadu. Sa mnom u kolima su bili Ana, Đorđe i Dragan, a usput smo pričali o svemu i svačemu, od muzike do digitalizacije i arhiva. U početku smo Kale i ja vozili blizu jedan drugog, ali je nešto kasnije Kale vozio malo sporije, što je uzrokovalo da ja i moji saputnici brže stignemo na odredište. Posle nešto više od sat vremena vožnje stigli smo u Novi Sad. Dragan je nazvao i Milana da ga obavesti da stižemo i da nas čeka negde, što je i uradio, pošto smo se parkirali u blizini kafića BaBaReeBa, u kojem se održao sastanak. Naravno, sa Milanom smo prvi ušli u kafić, a posle desetak minuta, došla je i druga grupa Beograđana. Miloš i Brane su se u to vreme javili Milanu da su na autobuskoj stanici i na putu ka kafiću (a i stigli su nedugo posle), a ubrzo je pristigao i drugi Novosadista-domaćin, Mile.

E, sad kad sam opisao ko je sve i kada došao, mogu da pređem na onaj teži deo – teme razgovora. Teži je deo zato što je, sasvim razumljivo, u više navrata bilo razgovora po više grupa. A već ranije sam objašnjavao da ne mogu da budem na više mesta odjednom, te ne mogu da znam šta se tačno u kom delu kafića pričalo, ali mogu da se potrudim da navedem one teme kojih se sećam (i koje sam zabeležio), a siguran sam da će me neko od ostalih dvanaestoro prisutnih dopuniti. Ispod izveštaja se nalazi galerija fotografija sa sastanka, pa molim sve koji su bili prisutni, a imali su foto-aparate (bilo je još barem tri-čet'ri aparata pored mog) da nakače slike na Ostavu i stave ih ovde.

Još na samom početku, pokušao sam da se konektujem na internet preko laptopa, ali nisam uspeo, iako nam je konobar dao ključ. Kasnije su i Kale (preko iPhone-a) i Miloš (preko svog laptopa) pokušali, ali ni oni nisu uspeli. Stoga, računar sam koristio za pisanje beleški vezanih za ovaj sastanak. U početku se pričalo o Bir festu, o dijamantima, vađenju zlata u Srbiji, fotografisanju u muzejima radi obogaćivanja umetničkog fonda Vikimedijine ostave, o Vikimediji Slovenije, odnosno činjenici da su Slovenci započeli sa organizovanjem i da u nekom relativno skorijem periodu možemo očekivati da osnuju svoj lokalni ogranak. Dejan me je naterao da sledeće zabeležim u svojim beleškama:

Nikola je poručio odjednom dva piva
Goran nije pristojno obučen
Ana ima zlobne komentare na Dejanov račun
Nikola misteriozno odlazi negde na svakih 10 minuta.

A mi oko Dejana smo zaključili da Dejan šteti svojoj okolini svojim devijantnim ponašanjem, odnosno pušenjem.

Dalje, pričalo se o koncertu Lepe Brene (ili smo bar tako razumeli mi koji nismo učestovali u toj temi), zatim o sastanku dveju poznatih ličnosti (o čijim detaljima ne smem), o dostupnosti Ustava i ostalih zvaničnih dokumenata države Srbije, o Ebartu i karakteru te organizacije, o maloletnicima i, uopšte, mladim ljudima na Vikipediji – šta vole/žele/mogu/treba da rade na Vikipediji... Dejan je u šali rekao da želi da bude blagajnik Vikimedije Srbije, a Miloš je konstatovao da treba zadržati ljude na projektima, ali nije dao predlog kako postupiti. Nikola je dao predlog da se dodeljuju fizičke simboličke nagrade – nešto kao spomenice, ali opipljive (npr. plakete). Razgovarali smo, dalje, o tome kako su administratori na našoj Vikipediji prilično ležerni kada je reč o blokiranju (možda čak i previše ležerni) u poređenju sa većinom drugih povećih Vikimedijinih projekata, a iskoristili smo priliku da razmenjujemo mišljenja o nekim Vikipedijancima, koji su na nas ostavili nekakav utisak (o nekima smo pričali više, o nekima manje... valjda proporcionalno jačini utiska ;) ).

Bojan je izrazio svoje nezadovoljstvo činjenicom da razni "Bugari" i "Makedonci" prave turističke posete našoj Vikipediji i da se na "našem terenu" prepucavaju oko svojih spornih tema. Dragan je sa pravom konstatovao da to i nije toliko značajno, s obzirom da oni dođu i odu, već da je mnogo gore ako postoje osobe koje iznutra razdiru zajednicu. Pričali smo o tome ko bi bio pogodan kandidat za administratorska prava, s obzirom da već nekoliko meseci nismo dobili novog administratora. I jesmo spomenuli par imena, ali neću o tome ovde... Pričali smo i o pivu, pivarama (otvorenim i zatvorenim, novim i starim), a kad sam već kod ovog alkoholnog pića, moram da napišem da nas je konobarica u jednom trenutku sa žaljenjem obavestila da više nemaju Amstel piva, pa su morali da nas usluže nekim drugim brendom. Ispada da su Vikipedijanci popili svo Amstel pivo. :)

Dejan i Ana su, verovatno iz osećaja gladi, poručili sendviče (što je dokumentovano na jednoj od slika dole), a nešto kasnije su, sada ne iz gladi, već zbog ranijeg dogovora, poručili po porciju palačinki sa eurokremom, sladoledom, bananama i još nečim. Kale je, s druge strane, poručio tiramisu, ali je kasnije izjavio da to uopšte nije tiramisu, već neka kombinacija piškota i šlaga. Nazad na viki-teme, pričalo se o udarnim vestima na Vikivestima, o zanimljivostima (u smislu zanimljivih članaka) sa Vikipedije, o masovnim unosima (sela, zvezde, ptice... znate, uobičajeno), o smernicama na Vikivestima, o budućoj organizaciji sastanaka (u vezi sa tim, konstatovali smo da treba poboljšati komunikaciju i uspostaviti jače veze između novosadske i beogradske zajednice). Dotakli smo se i sledećih tema: rtanjska piramida – da li ruši avione ili ne, pravilo o 5 sekundi koje Ana zna kao pravilo o 10 sekundi, demografija i ostale geografske nauke (kao što je geologija :R), laptopovi i njihov rad pod Ubuntu Linuks operativnim sistemom, vid i naočare, bitnost pojedinih informacija u člancima o malim naseljenim mestima (takođe poznatim i kao sela) – da li je, recimo, podatak o osnivanju prve škole ili bolnice u nekom selu relevantan podatak...

Pričali smo o eventualnom osnivanju podogranka, odnosno dela našeg lokalnog ogranka koji ne bi bio u Beogradu, nego, logično, u Novom Sadu, zatim o pravima i mogućnostima birokrata i stjuarda, a onda i o kršenjima autorskih prava, ili, prostije rečeno, prepisivanju iz literature. Zaključak je bio da ne možemo aktivno da tragamo za počiniocima takvih dela, jer nemamo pristup svoj mogućoj literaturi, niti volju da se bavimo tako zahtevnim, a dosadnim poslom. Međutim, ako pak naiđemo na tako nešto, treba svakako nešto učiniti povodom toga. U tom trenutku se došlo na ideju da se ode negde iz kafića, ali nismo imali stoprocentnu usaglašenost oko toga, pa smo ipak ostali, jer kao Vikipedijanci poštujemo samo konsenzus. Goran je spomenuo značaj Vikimapije, projekta koji nije pod okriljem Vikimedije, ali koji je takođe otvoren i može da bude veoma koristan, dok su Dragan i Mile započeli razgovore o saradnji sa pojedinim institucijama (valjda novosadskim).

Oko 6 sati, Kale (the partybreaker) je morao da krene, pa su, zbog prevoza, sa njim pošli i Goran, Bojan i Nikola, i to nakon grupnog fotografisanja. Tom prilikom smo rešili i da platimo račun u kafiću (koji je izašao oko 4.5k dinara, kako sam uspeo da vidim), a kako smo svi priložili nešto, skupili smo i više para nego što nam je potrebno, tako da smo te pare odvojili u poseban "fond Novosađana". Opet smo imali staru nedoumicu oko valjanosti pojedinih referenci, odnosno o proverljivosti. Naime, šta raditi sa narodnim arhivom, gde možda nije tako lako da Pera Perić proveri neku informaciju (u slučaju da referenca za tu informaciju na Vikipediji ukazuje na arhiv) u poređenju sa narodnom bibliotekom. Miloš nam je predočio svoje kontemplacije i razmišljanja u vezi sa napretkom Vikivesti i njihovim budućim razvitkom uopšte. Pričali smo i o autorskim pravima i dozvolama za objavljivanje, a Brane i ja smo pričali o Apač veb serveru, Javi, Pitonu i sličnim temama koje nas obojicu interesuju. I Branetu sam pokazao svoj fakultetski projekat (kao što sam i prošle nedelje pokazao drugima).

Negde oko sedam sati, odlučili smo da odemo do parka (jer smo sada imali konsenzus... a i račun je već bio plaćen), samo nismo znali kog. Nakon dogovora, odlučili smo da odemo do Limanskog parka i iskoristili smo automobile za tu svrhu (Milan je vozio Mileta, Braneta, Miloša i Đorđa, a ja ostale). U parku smo pokušali da nađemo par klupa, ali nam je to uspelo tek posle izvesnog vremena. Pokušao sam da nađem bežičnu mrežu koja radi u parku, i čak sam se nakačio na jednu, ali brzina je bila tako mala da efektivno kao da nisam imao internet. Zbog odsustva utičnice u kafiću, laptop je sve vreme radio na bateriju, pa je u periodu dok smo bili u parku ostalo struje još samo za nekoliko minuta rada. U parku smo neobavezno pričali o raznoraznim temama... više se ni ne sećam šta je to bilo, ali svakako smo se zabavili.

Oko 20:15 smo odlučili da polako krenemo ka Beogradu. Svi smo se lepo pozdravili, kako to dolikuje Vikipedijancima, Milan je odbacio Miloša i Braneta do autobuske stanice, a Ana, Dragan, Dejan i Đorđe su sa mnom krenuli kolima. Uz noćnu vožnju autoputem i Draganovo i Dejanovo nesnosno pevanje uz pesme koje su puštane u automobilu (:D), nekako stigosmo do Beograda i sve saputnike ostavih na željenim lokacijama u centru grada, dok sam ja nastavio ka Pančevu. Tako se, otprilike, odigrao ovaj novosadski sastanak – izlet i druženje, koje je, ako ne svima, onda sigurno većini, bilo zanimljivo, zabavno i sadržajno. I mislim da se ovim sastankom stvorila svest o tome kako družine iz Beograda i Novog Sada treba u budućnosti malo tešnje da sarađuju i da se češće viđaju. Iskreno, jedva čekam sledeći sastanak takve prirode. ;) --filip ██ 19:20, 16. avgust 2009. (CEST)[odgovori]

Anina dopuna

Moram reći da se vidi da je Filip vozio, pošto nije naveo dešavanja iz povratka u Beograd (možda zato što nije odmah zapisao ili možda zbog već pomenutog Dejanovog i Draganovog pevanja ). DakleM, u povratku sam ja izigravala navigatora, što mi je prilično dobro išlo sve do skretanja na autoput, koje smo, je l' tako, promašili. Ne videh tablu. Kaki je to grad kad nije lepo obeleženo skretanje za autoput. I tako mi prođosmo pored skretanja i nastavismo pravo Temerinskim putem. I stigli bismo i do Temerina da nismo stali i pitali nekog čoveka kako da stignemo do autoputa koji vodi ka Beogradu (kome ja, baj d vej, ni hvala ne rekoh). Posle toga sam bila dobar navigator, razume se, bolji nego GePeEs u Kaletovim kolima (ko još veruje GePeEs-u). I tako smo stigli u Beograd i živeli smo srećno do kraja života... --Ana piši mi 19:43, 17. avgust 2009. (CEST)[odgovori]