Вилис тауер

С Википедије, слободне енциклопедије

Вилис тауер
Вилис тауер била је највиша зграда на свету од 1974. до 1998.*
Претходна зграда Светски трговински центар
Премашена од Куле Петронас
Информације
Локација Чикаго, Илиноис Сједињене Америчке Државе
Статус завршена
Саграђена 1970-1973.
Коришћење пословни простор
Висина
Висина 442 m
Највиши спрат 108
Технички детаљи
Број спратова 108[1]
Површина 418.064 m²[2]
Број лифтова 104
Компаније
Архитекта Скидмор, Овингс и Мерил
Власник Блакстоун група[3]
*Потпуно настањив објекат, потпоран, од главног улаза до структурног или архитектонског врха; погледати списак највиших зграда на свету за друге типове листа.

Вилис тауер (енгл. Willis Tower) је највиши облакодер савезне америчке државе Илиноис, саграђен у Чикагу. Уједно представља и највишу зграду Сједињених Америчких Држава која је ту позицију преузела, по изградњи, од некадашњег Светског трговинског центра срушеног у терористичком нападу септембра 2001. Градња Сирс тауера трајала је од 1970. до 1973. године. Укупна површина зграде износи 418.064 m² распоређених у 108 спратова до којих се долази уз помоћ 102 лифта.[4][1] За архитектонски изглед била је задужена компанија Скидмор, Овингс и Мерил из Чикага.

Вилис торањ се сматра изузетним достигнућем за инжењера Фазлура Рахмана Кана.[5] Тренутно је трећа највиша зграда у Сједињеним Државама и западној хемисфери - и 23. највиша зграда на свету. Сваке године више од милион људи посети његов посматрачки плато, највиши у Сједињеним Државама, што га чини једном од најпопуларнијих туристичких дестинација у Чикагу.

Према подацима из априла 2018. године, највећи закупац зграде је Јунајтед Ерлајнс, који је 2012. преместио седиште своје компаније из 77 Вест Вакер драјва (тада Јунајтед билдинг), заузимајући око 20 спратова.[6][7][8] Други велики закупци укључују имењака зграде Вилис тауер Вотсона и адвокатске фирме Шиф Хардин и Сејфарт Шав.[8] Морган Станли је постао четврти по величини закупац зграде 2017. године.[8][9]

Познат као Сиерс торањ од своје изградње до када су права на име укључена у закуп са Вилис групом 2009. године, зграда је служила као седиште малопродајне компаније Сиерс од 1974. до 1994. Становници локалног подручја и даље називају зграду њеним старим именом.[10]

Историја[уреди | уреди извор]

Планирање и изградња[уреди | уреди извор]

Приказ снопасте цевне структуре Вилис тауера са поједностављеним тлоцртом

Године 1969, Сиерс, Робак & Ко. је било највеће малопродајно предузеће на свету, са око 350.000 запослених.[11] Руководиоци компаније Сиерс одлучили су да обједине хиљаде запослених у канцеларијама распоређених широм области Чикага у једну зграду на западној ивици Чикашке петље. Сиерс је затражио од свог спољног саветника, Арнстајн, Глук, Вајценфелд & Минов (сада познат као Арнстајн & Лехр, ЛЛП) да предложи локацију. Фирма се консултовала са локалним и савезним властима и важећим законом, а затим је понудила Сиерсу две опције: област Гусјег острва северозападно од центра града и област од два блока омеђена улицом Френклин на истоку, Булеваром Џексон на југу, Вакер драјв на западу и улицом Адамс на северу, са улицом Квинси која пролази кроз средину од истока ка западу.

Након одабира ове друге локације, прибављене су дозволе за испражњење улице Квинси.[12] Адвокати фирме Арнстајн, на чијем је челу Ендру Адсит, почели су да купују некретнине парцелу по парцелу.[13] Сиерс је купио 15 старих зграда од 100 власника и платио 2,7 милиона долара граду Чикагу за део Квинси улице који је пројекат апсорбовао.[14]

Сиерс, коме је било потребно 3×10^6 sq ft (280.000 m2) пословног простора за планирану консолидацију и предвиђени раст, изнајмио је архитекте Скидмор, Овингс & Мерил (СОМ). Њихов тим колумбијско-перуанског архитекте Бруса Грахама и бангладешко-америчког грађевинског инжењера Фазлура Рахмана Кана дизајнирао је зграду као девет квадратних „цеви“ (свака у суштини засебна зграда), груписаних у матрицу 3×3 која формира квадратну основу са 225 ft (69 m) страна.[15] Свих девет цеви би се подигло до 50. спрата зграде, где се завршавају северозападна и југоисточна цев. Североисточна и југозападна цев достижу 66. спрат; северна, источна и јужна цев завршавају на 90. Преостале западне и централне цеви достижу 108 спратова.

Сиерс торањ током изградње, 1973. године

Сиерс Товер је била прва зграда која је користила овај иновативни дизајн. Био је и структурно ефикасан и економичан: на 1450 стопа, пружао је више простора и уздизао се више од Емпајер стејт билдинга и коштао је много мање по јединици површине.[16] Систем се показао веома утицајним у изградњи небодера и од тада се користио у већини супервисоких зграда, укључујући тренутно највишу зграду на свету, Бурџ Калифу.[17][18] У част Кановог доприноса, Удружење грађевинских инжењера Илиноиса наручило је његову скулптуру[19] у предворју Вилисове куле.

Скулптура у част Фазлур Кана на Вилисовој кули

Сиерс је одлучио да своју почетну попуњеност усмери на смјештај своје робне групе, издавајући преостали простор другим закупцима док не буде потребан, јер је Сиерс очекивао даљи раст, а тиме и више запослених у будућности. Последње подне површине су морале да буду пројектоване тако да имају мањи површински отисак са високим односом између површина прозора и површине да би биле атрактивне за потенцијалне закупце. Мање подне површине захтевале су вишу структуру да би се добила довољна квадратура. Скидмор архитекте су предложиле кулу са великим подовима од 55.000 sq ft (5.100 m2) у доњем делу зграде са постепено сужавајућим подним плочама у низу препрека, које би торњу дале препознатљив изглед.

Како је Сиерс наставио да нуди оптимистичне пројекције за раст, предложени број спратова торња се брзо повећао на неколико стотина, надмашивши висину недовршеног Светског трговинског центра у Њујорку и постао највиша зграда на свету. Висина је ограничена регулацијом коју је наметнула Федерална управа за ваздухопловство (FAA) ради заштите ваздушног саобраћаја. Финансирање торња обезбедио је Сиерс. На врху су биле две антене за телевизијско и радио емитовање. Сиерс и град Чикаго су одобрили дизајн и први челик је постављен у априлу 1971. Конструкција је завршена у мају 1973. Изградња је коштала око 150 милиона америчких долара,[20] што је еквивалентно 850 милиона долара у доларима из 2022. године.[21] Поређења ради, Тајпеј 101, изграђен 2004. године, коштао је 2,21 милијарду долара по вредности из 2018. године.[22]

Црне траке се појављују на торњу око 29–32, 64–65, 88–89 и 104–108 спратова. Ови елементи су ламеле за вентилацију система заштите животне средине зграде и заклањају њене појасне решетке. Иако прописи нису захтевали систем прскалица за пожар, зграда је од почетка била опремљена њиме. У згради се налази око 40.000 прскалица које су инсталиране по цени од 4 милиона долара.[23]

У фебруару 1982. године, две телевизијске антене су додате овој структури, повећавајући њену укупну висину на 1.707 ft (520,3 m). Западна антена је касније проширена, чиме је укупна висина достигла 1.729 ft (527 m)[2] 5. јуна 2000, да би се побољшао пријем локалне NBC станице WMAQ-TV.

Тужбе за заустављање изградње[уреди | уреди извор]

Како се изградња зграде ближила 50. спрату, покренуте су тужбе за забрану којом се тражи да зграда не прелази 67 спратова. У тужбама се наводи да би се изнад те тачке телевизијски пријем погоршао и проузроковао пад вредности имовине. Прву тужбу је поднео државни тужилац у суседном округу Лејк 17. марта 1972. Другу тужбу су поднела 28. марта окружном суду округа Кук села Скоки, Нортбрук и Дирфилд, Илиноис.[24]

Сиерс је поднео захтев за одбацивање тужби округа Лејк и Кук, и 17. маја 1972. судија Лаверн Диксон, шеф Окружног суда округа Лејк, одбацио је тужбу, рекавши: „Не налазим ништа што би телевизијским гледаоцима дало право на пријем без сметњи. Они ће морати да нађу нека друга средства за обезбеђивање пријема као што су више антене.“[25] Државни тужилац округа Лејк поднео је обавештење о жалби Врховном суду Илиноиса, који је на крају одлучио у корист Сиерса.[26] У својој одлуци од 12. јуна, судија Чарлс Р. Барет је тврдио да тужиоци немају право на неометани телевизијски пријем.[27]

Дана 30. јуна 1972, Врховни суд Илиноиса је потврдио претходне пресуде Окружних судова округа Лејк и Кук, писменим налогом са писаним мишљењем које је следило.[28] Дана 8. септембра 1972, Апелациони суд Сједињених Држава за седми округ потврдио је одлуку ФЦЦ.[29] Писмено мишљење суда је поднето 20. септембра 1972. године. Потврђујући пресуде нижег суда, оно сматра да „у недостатку супротног закона, тужени има имовинско право да изгради зграду до жељене висине и да завршетак пројекта неће представљати сметњу у околностима овог случаја."[30]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „History and Facts - Willis Tower”. willistower.com. 
  2. ^ а б „Willis Tower – The Skyscraper Center”. Council on Tall Buildings and Urban Habitat. 13. 6. 2015. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 13. 6. 2015. 
  3. ^ de la Merced, Michael J. (16. 3. 2014). „Blackstone Group Purchases Landmark Willis Tower in Chicago”. The New York Times. Приступљено 11. 8. 2015. 
  4. ^ „Willis Tower - The Skyscraper Center”. www.skyscrapercenter.com. Приступљено 2021-01-20. 
  5. ^ „Five things you need to know about pioneering architect Fazlur Rahman Khan”. The Independent. London. 3. 4. 2017. 
  6. ^ [1] Архивирано август 15, 2012 на сајту Wayback Machine
  7. ^ Snyder, Brett (16. 12. 2013). „A Day with United Management: Elite Status, Mileage Devaluation, and Increasing Change Fees”. The Cranky Flier. Приступљено 18. 12. 2013. 
  8. ^ а б в Ecker, Danny (2018-04-16). „Morgan Stanley moving second office to Willis Tower”. Crain's Chicago Business (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-03. 
  9. ^ „20 years after 9/11, a new crisis looms for Willis Tower”. Crain's Chicago Business. 2021-09-01. Приступљено 2022-01-25. 
  10. ^ McClelland, Edward (2019-06-05). „Chicagoans Refuse to Call These Places by Their Real Names”. Chicago Magazine. Chicago Magazine. Приступљено 2021-05-19. 
  11. ^ Kerch, Steve (October 20, 1991). "This job is a tall order: Sears Tower project is the height of redevelopment." Chicago Tribune.
  12. ^ Arnstein & Lehr, The First 120 Years
  13. ^ Chicago Tribune, December 28, 2003.
  14. ^ Chicago Tribune, January 4, 1971.
  15. ^ The story of their inspiration for the design is that one of them pulled out 9 cirgars and staggered them vertically until the pair both agreed to the arrangement."The Tallest Skyscraper", Time, June 11, 1973
  16. ^ National Academy of Engineering (1979). Memorial Tributes. National Academies. ISBN 9780309034821. NAP:14723. 
  17. ^ „Burj Dubai: The new pinnacle of vanity”Неопходна новчана претплата. Telegraph. Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  18. ^ „Top 10 world's tallest steel buildings”. Constructionweekonline.com. Приступљено 25. 2. 2014. 
  19. ^ „Fazlur Khan Sculpture”. SEAOI. Приступљено 25. 2. 2014. 
  20. ^ "Databank: Sears Tower", Wonders of the World, PBS Databank. Retrieved November 19, 2007.
  21. ^ Federal Reserve Bank of Minneapolis Community Development Project. „Consumer Price Index (estimate) 1800–”. Federal Reserve Bank of Minneapolis. Приступљено 21. октобар 2016. 
  22. ^ „Inflation Calculator – Find US Dollar's Value from 1913–2015”. US Inflation Calculator. 
  23. ^ The Times-News, February 15, 1975
  24. ^ Chicago Tribune, April 9, 1972 and Chicago Tribune, May 7, 1972.
  25. ^ Chicago Tribune, May 18, 1972.
  26. ^ Chicago Tribune, June 10, 1972.
  27. ^ Chicago Tribune, June 13, 1972.
  28. ^ Chicago Tribune, July 1, 1972.
  29. ^ Chicago Tribune, September 12, 1972; Illinois Citizens Committee for Broadcasting v. Federal Communications Commission, 467 F. 2d 1397 (7th Cir. 1972).
  30. ^ People ex rel. Hoogasian v. Sears, Roebuck & Co., 52 Ill. 2d 301, 307 (Ill. 1972).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилис_тауер&oldid=26595383”