Вилијам Акамбрај

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Акамбрај
Акамбрај 2017. у дресу Веспрема
Лични подаци
Датум рођења (1988-04-08)8. април 1988.(36 год.)
Место рођења Кан,, Француска
Висина 1,94 м
Маса 106 кг
Информације о каријери
Позиција леви бек
Тренутни клуб Пејс д'Акс
Број 20
Сениорска каријера
Године Клуб
2008—2014
2014—2017
2017—2019
2018—2019
2019—2020
2020—
Монпеље
Париз Сен Жермен
Веспрем
Цеље
Мешков Брест
Пејс д'Акс
Репрезентативна каријера
2009— Француска 90 (204)

Вилијам Акамбрај (франц. William Accambray; Кан, 8. април 1988) професионални је француски рукометаш и репрезентативац који тренутно игра за француског прволигаша Пејс д'Акс на позицији левог бека.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 8. априла 1988. у Кану у спортској породици. Родитељи су му се бавили атлетиком. Отац Жак био је бацач кладива, док му је мајка Изабела била бацачица диска. И сам Вилијам је једно вријеме тренирао атлетику. Упоредо, од шесте године је тренирао и рукомет, а љубав према колективном спорту превагнула је да започне рукометну каријеру. Знање је стицао на рукометној академији у Ници, а затим се прикључио Монпељеу 2005. године.

Каријера[уреди | уреди извор]

Након такмичења у млађим категоријама, Акамбрај је први професионални уговор потписао са Монпељеом.

Монпеље[уреди | уреди извор]

Иако је учествовао у освајању титуле у сезони 2006/2007, Акамбрај је са 20 година потписао професионални уговор и постао играч Монпељеа. У тој шампионској сезони 2008. се показао као одличан на позицији бека. На крају сезоне освојио је трофеје за најбољег лијевог бека и играча првенства, а освојио је и награду за најбољу младу наду француског рукомета. Крајем 2011. године потписао је нови уговор са клубом, овог пута на четири године.[1] У наредним сезонама био је члан шампионског тима који је суверено владао домаћим првенством. Ипак услиједили су проблеми, па је разлаз клуба и играча био неизбјежан.

Париз Сенжермен[уреди | уреди извор]

У априлу 2014. напустио је Монпеље и потписао трогодишњи уговор са Парижанима. [2] У првој сезони у новом клубу, наставио је по навици из Монпељеа да постиже голове. Ипак, у сусрету квалификација за Европско првенство 2016, Акамбрај је зарадио повреду кољена и одсуствовао са терена десет мјесеци.[3] Повреда га је удаљила из тима, како у клубу тако и у националној селекцији, па је пропустио и Олимпијске игре 2016. Након тога уследио је растанак Парижана и Акамбраја који одлази у мађарски Веспрем.

Веспрем[уреди | уреди извор]

Ужасан период уследио је за младог рукометаша доласком у Мађарску. Због честих изостанака са терена узрокованих повредама, његов прелазак у Мађарску окарактерисан је као један од десет најгорих те сезоне, а по листи портала Рукометна Планета (енгл. Handball Planet.[4] Клуб је нашао замене за Акамбраја, па је био вишак на позицији лијевог бека, па је Француз послат на позајмницу у Цеље. По завршетку једногодишње позајмнице, Вилијам је потписао уговор са Мешков Брестом. да би се 2020. године вратио у Француску и потписао за Пејс д'Акс.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Клод Онеста га је у јануару 2011. позвао у национални тим Француске као замјену за Данијела Нарсиса. Успио је да се избори са притиском дебитантског првенства, и врло ефикасно одиграо у Шведској, те на тај начин допринијео освајању свјетске титуле. Имао је запажену улогу и на Европском првенству у Србији 2012. године када су Французи били испод просека. Највећи репрезентативни успијех Акамбрај је забиљежио на Олимпијским играма 2012. године. Иако је кренуо као резервиста[5], у Лондону се још једном показао као велики играч и битна карика тима у освајању медаље. Посебан допринос дао је у сусрету четвртфинала против Шпаније када је голом у посљедњој секунди обезбедио побједу своје репрезентације. [6]

Клупски трофеји[уреди | уреди извор]

  • Првенство Француске: 2006, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2015, 2016, 2017.
  • Куп Француске: 2006, 2008, 2009, 2010, 2012, 2013, 2015.
  • Суперкуп Француске: 2010/2011, 2011/2012, 2014/2015, 2015/2016, 2016/17.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]