Рукометна репрезентација Француске

С Википедије, слободне енциклопедије
Француска
France national handball team logo.png
Надимак „Галски петлови”
„Лудаци” 1992 - 2001
Савез Рукометни савез Француске
Конфедерација ЕХФ
Селектор Француска Гијом Жил
Капитен Микаел Гигу
Највише наступа Џексон Ричардсон (417)
Најбољи стрелац Жером Фернандез (1463)
Основни дрес
Резервни дрес
Прва међународна утакмица
ФранцускаФранцуска 7:28 ЊемачкаНемачка
Париз; Француска; 30. март 1952.
Највећа победа
ФранцускаФранцуска 58:4 АлбанијаАлбанија
Пескара; Италија; 29. јун 2009.
Највећи пораз
ФранцускаФранцуска 4:27 ЊемачкаНемачка
Берлин; Западна Немачка; 13. јануар 1954.
Олимпијске игре
Учешћа 7 (први пут 1992.)
Најбољи резултат Gold medal.svg Злато (2) :
2008, 2012.
Светско првенство
Учешћа 24 (први пут 1954.)
Најбољи резултат Gold medal world centered-2.svg Злато (6):
1995, 2001, 2009, 2011, 2015, 2017.
Европско првенство
Учешћа 13 (први пут 1994.)
Најбољи резултат Gold medal europe.svg Злато (3):
2006, 2010, 2014.

Рукометна репрезентација Француске у организацији Рукометног савеза Француске (ФФХБ) представља Француску у рукомету на свим значајнијим светским и континенталним такмичењима. Прву медаљу Француска је освојила на Олимпијском рукометном турниру у Барселони пошто је у мечу за бронзану медаљу победила репрезентацију Исланда.

2010. године Француска је постала прва репрезентација која је у једном тренутку имала све три златне медаље са: Олимпијских игара, Европског првенства и Светског првенства.

Са шест златних медаља са Светских шампионата, Француска је најтрофејнија репрезентација.

Иако је федерација основана педесетих година, развој и успон француског рукомета започео је након освајања бронзане медаље у Барселони 1992. године под вођством Даниела Костантинија. Костантинијева ера донеће националном тиму неколико медаља, а кулминираће са две титуле Светског првака: 1995. и 2001.године. Након освајања последњег наслова, Костантини напушта национални тим, а наслеђује га Клод Онеста, који ће освојити злато на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године и тако започети четворогодишњи период у којем ће бити створена најбоља рукометна генерација у историји.

Историја и развој рукомета у Француској[уреди | уреди извор]

Почеци рукомета у Француској били су врло спори. Крајем 1930-их било је неколико покушаја систематизовања рукометне игре јасном правилнику и стављања под јурисдикцију једне федерације. Међутим, тек 1941. године основана је прва „Француска рукометна федерација”. Деловање ратног савеза било је ограничено, а након Другог светског рата укинут је јер су послератне власти сматрале да не постоји правни легитимитет за рад. Тако је рукомет у Француској поново остао без кровне организације и требало је да прође седам година да би се поново успоставила Француска рукометна федерација 11. јула 1952. године.

Изненађујуће, рукомет се развијао врло брзо и број лиценци издатих члановима скочио је са 25.000 током 1965. на 160.000 1982. године.[1]. Ипак, ова динамика, иако је довела до популаризације спорта, негативно је утицала на квалитет, тако да се Француска репрезентација деценијама борила да буде конкурентна на међународним такмичењима.

Без икаквог великог успеха до краја 1980-их, Француска је 1985. године испала у Ц категорију националних тимова, што је приморало савез на реакцију. Те године репрезентацију је преузео Данијел Костантини, који је имао задатак да у потпуности трансформише начин рада у националном тиму и врати Француску у светску елиту. Костантини је објаснио да ће му требати и време и новац (рукомет је у то време добијао врло мало средстава) да би створио успешан тим састављен од играча који имају потенцијал да буду светска класа. Када је најављено да ће Барселона бити домаћин Олимпијских игара 1992. године, Французи су се надали да ће изборити место на том турниру, па је Костантини, уз одобрење федерације, почео да спроводи ригорозне реформе. Последица ових промена била је видљива већ на Светском првенству у Чехословачкој 1990, када је Француска враћена у елитну групу. Предвођен младим Џексоном Ричардсоном, чинило се да је Француска коначно добила тим са којим би могла да постигне значајан резултат на глобалној сцени. Иако су у првој групи победили само Алжир, који није био светски тим, Француска је пружила добар отпор репрезентацијама Мађарске и Шведске и успела да прође у други круг. Тамо су изгубили од Румуније, која ће освојити треће место, ремизирали су са Чехословачком и победили Јужну Кореју, а у мечу за 9. место савладали Исланд и тако остварили свој најбољи пласман до тада, али и директан пласман на Олимпијске игре.

Бронзана генерација, прва медаља у историји репрезентације (1992.година)[уреди | уреди извор]

Данијел Костантини успео је у намери да на Олимпијском рукометном турниру оствари видан резултат који ће, додатно, подићи ниво интересовања у Француској за рукометом. На самом турниру у групи А, поред аутсајдера Египта, савладани су: Немачка 23:20, Шпанија 18:16, те се Костантини реванширао и Румунима за пораз са задњег Светског првенства и то са 26:20. Једини пораз Француска је претрпела, у групи, од Заједнице Независних Држава, односно, играча из некадашњег Совјетског Савеза и то само 23:22[2].

У полуфиналу Француска је поражена од Шведске, апсолутно најјаче селекције током 1990-их година, али је у борби за своју прву медаљу (бронза) савладала Исланд са 24:20. Захваљујући овој победи, медији у Француској прозвали су ову селекцију и генерацију Les Bronzés тј Бронзани.

Лудаци (1993. - 2001.година)[уреди | уреди извор]

Les Barjots (у преводу: Лудаци, у позитивном контексту) био је надимак националног тима у периоду од 1995. до 2001. године, када су репрезентацију водили Денис Латхоу, Џексон Ричардсон и Фредерик Воле и када је дошло до смене генерација. Током овог периода Француска је освојила чак два светска злата и једну бронзу и имала запажен наступ на Олимпијским играма 1996. и 2000.године.

Прво место на Светском првенству у рукомету 1995. године на Исланду било је резултат дугогодишњег рада са репрезентацијом. У финалу су прилично убедљиво (5 разлике на полувремену, 4 на крају утакмице) савладали јаку Хрватску рукометну репрезентацију резултатом 23:19.

Надимак „Лудаци” добили су због општег стила игре и атмосфере у тиму због које су на почетку турнира лоше играли против слабијих тимова (чак 2 пораза у првом колу на Светском првенству 1995), а касније су побеђивали изузетно јаке репрезентације (Немачка, Шпанија и Хрватска). Играчи су такође славили успехе и медаље на првенствима са посебним фризурама, што у то време није била пракса.

Тадашњи тренер, стручњак Данијел Костантини није се зауставио само на злату са Исланда, бронзи из Јапана и добром 4. месту из Атланте са Олимпијских игара, где их је у полуфиналу поразила Хрватска, а у мечу за бронзу поражени су од Шпаније, већ 2001. донео је још један успех његовом тиму. Те године је у Француској организовано Светско првенство. Француска је као домаћин такође била аутоматски фаворит и имала је јак тим у коме је, још увек, био легендарни ексон Ричардсон, али појавили су се нови играчи који ће касније чинити легендарну француску генерацију (Тиери Омеје, Жером Фернандез, браћа Жил). Француска је ово првенство завршила на првом месту победивши Шведску 34:31 после продужетака, чиме је турнир завршила без иједне изгубљене или нерешене утакмице. Тада је млади голман Омеје именован голманом турнира, а Бертранд Жил за пивотмена првенства.

Након овог злата са позиције селектора повукао се Данијел Костантини након шеснаест година рада.

Учешћа репрезентације на међународним такмичењима[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Француска репрезентација на додели златних медаља на ОИ 2008.
Олимп. игре Фаза такмичења Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
1936. до 1988. Није се квалификовала - - - - - - - -
Шпанија Барселона 1992. Меч за 3. место 3. место 7 5 0 2 157 143 +14
Сједињене Америчке Државе Атланта 1996. Меч за 3. место 4. место 7 4 0 3 190 165 +25
Аустралија Сиднеј 2000. Меч за 5. место 6. место 8 4 1 3 192 177 +15
Грчка Атина 2004. Меч за 5. место 5. место 8 7 0 1 221 176 +45
Кина Пекинг 2008. Победници 1. место 8 7 1 0 228 185 +43
Уједињено Краљевство Лондон 2012. Победници 1. место 8 7 0 1 229 175 +54
Бразил Рио Де Жанеиро 2016. Финале 2. место 8 6 0 2 241 201 +40
Укупно 7/12 2. титуле 54 40 2 12 1458 1227 +231

Светска првенства[уреди | уреди извор]

Првенство Фаза такмичења Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Трећи рајх 1938. Није се квалификовала - - - - - - - -
Шведска 1954. Меч за 5. место 6. место 3 0 1 2 26 61 -35
Источна Немачка 1958. Прва групна фаза 9. место 3 1 0 2 66 57 +9
Њемачка 1961. Меч за 7. место 8. место 6 1 0 5 70 105 -35
Чехословачка 1964. Прва групна фаза 14. место 3 0 0 3 41 64 -23
Шведска 1967. Прва групна фаза 10. место 3 1 0 2 34 41 -7
Француска 1970. Група од 9-12. места 12. место 6 1 0 5 80 105 -25
Источна Немачка 1974. Није се квалификовала - - - - - - - -
Данска 1978. Прва групна фаза 16. место 3 0 0 3 54 97 -43
Њемачка 1982. Није се квалификовала - - - - - - - -
Швајцарска 1986. Није се квалификовала - - - - - - - -
Чехословачка 1990. Меч за 9. место 9. место 7 3 1 3 161 158 +3
Шведска 1993. Финале 2. место 7 5 0 2 155 151 +4
Исланд 1995. Победници 1. место 9 7 0 2 218 185 +33
Јапан 1997. Меч за 3. место 3. место 9 7 0 2 223 206 +17
Египат 1999. Меч за 5. место 6. место 9 6 0 3 241 210 +31
Француска 2001. Победници 1. место 9 9 0 0 233 172 +61
Португалија 2003. Меч за 3. место 3. место 9 7 0 2 257 194 +63
Тунис 2005. Меч за 3. место 3. место 10 6 2 2 301 240 +61
Њемачка 2007. Меч за 3. место 4. место 10 6 0 4 300 243 +57
Хрватска 2009. Победници 1. место 10 9 0 1 296 211 +85
Шведска 2011. Победници 1. место 10 9 1 0 327 245 +82
Шпанија 2013. Четвртфинале 6. место 7 5 0 2 207 182 +25
Катар 2015. Победници 1. место 9 8 1 0 259 215 +44
Француска 2017. Победници 1. место 9 9 0 0 282 218 +64
Данска/Њемачка 2019. Меч за 3. место 3. место 10 7 1 2 278 251 +27
Египат 2021. Меч за 3. место 4. место 9 7 0 2 267 250 +17
Укупно 25/28 6. титула 169 113 6 50 4334 3814 +520

Европска првенства[уреди | уреди извор]

Првенство Фаза такмичења Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Португалија 1994. Меч за 5. место 6. место 6 2 1 3 148 148 0
Шпанија 1996. Меч за 7. место 7. место 6 4 0 2 154 141 +13
Италија 1998. Меч за 7. место 7. место 6 2 1 3 140 153 -13
Хрватска 2000. Меч за 3. место 4. место 7 4 1 2 173 164 +9
Шведска 2002. Меч за 5. место 6. место 7 3 2 2 180 167 +13
Словенија 2004. Меч за 5. место 6. место 7 3 1 3 189 182 +7
Швајцарска 2006. Победници 1. место 8 7 0 1 246 196 +50
Норвешка 2008. Меч за 3. место 3. место 8 6 0 2 231 207 +24
Аустрија 2010. Победници 1. место 8 6 2 0 225 196 +29
Србија 2012. Друга групна фаза 11. место 6 2 1 3 157 163 -6
Данска 2014. Победници 1. место 10 9 0 1 322 282 +40
Пољска 2016. Меч за 5. место 5. место 7 5 0 2 210 182 +28
Хрватска 2018. Меч за 3. место 3. место 10 9 0 1 244 212 +32
АустријаНорвешкаШведска 2020. Прва групна фаза 14. место 3 1 0 2 82 79 +3
Укупно 14/14 3. титуле 90 57 8 25 2501 2277 +224

Састав рукометне репрезентације Француске[уреди | уреди извор]

Од 13. јануара 2021. (Састав за Светско првенство 2021.)

Бр Име Попзиција Дат. рођ. Клуб Утак./Гол
2 Јанис Лене десно крило 29.06.1996. Француска Монпеље 16/17
5 Недим Ремили десни бек 18.07.1995. Француска ПСЖ 69/216
7 Роман Лагард леви бек 05.03.1997. Њемачка Рајн–Некар Левен 39/52
9 Мелвин Ричардсон десни бек 30.01.1997. Француска Монпеље 22/47
10 Дика Мем десни бек 31.08.1997. Шпанија Барселона 52/133
11 Николас Турна пивот 05.04.1994. Пољска Виве Кјелце 31/29
12 Венсан Жерар голман 16.12.1986. Француска ПСЖ 97/14
14 Кентин Мае средњи бек 22.05.1991. Мађарска Веспрем 107/354
16 Јан Женти голман 26.12.1981. Француска ПСЖ 6/0
17 Тимоти Нгесан леви бек 18.09.1992. Шпанија Барселона 78/145
19 Лик Абало десно крило 06.09.1984. Норвешка Елверум 262/805
21 Микаел Гигу лево крило 28.01.1982. Француска Ним 283/970
22 Лука Карабатић пивот 19.04.1988. Француска ПСЖ 103/120
23 Лудовик Фабрегас пивот 01.07.1996. Шпанија Барселона 69/117
24 Весли Пардан голман 01.01.1990. Француска Пејс д'Акс 17/0
25 Уго Деска лево крило 16.08.1992. Француска Монпеље 2/0
26 Николас Клер средњи бек 10.07.1987. Француска Пејс д'Акс 45/45
27 Ејдриан Дипанда десни бек 03.05.1988. Француска Сен Рафаел 77/91
28 Валентин Порт десно крило 07.09.1990. Француска Монпеље 108/313
37 Жан−Жак Аквиљо леви бек 17.01.1989. Француска Ним 2/7

Селектор: Гијом Жил Француска (12.07.1976.)

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 13. 07. 2017. Приступљено 17. 12. 2020. 
  2. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Handball_at_the_1992_Summer_Olympics_%E2%80%93_Men%27s_tournament