Вишеструко непреносиво гласање
Вишеструко непреносиво гласање (ВНГ) или блок гласање јесте више-победнички већински изборни систем. Сваки бирач може дати онолико гласова колико мандата треба попунити у изборној јединици.[1] Уобичајени резултат када се кандидати поделе на странке је да најпопуларнија странка у округу види да се бира пуна листа кандидата.
Израз релативна већина at-large је уобичајена употреба на изборима за репрезентативне чланове тела који су изабрани или именовани да представљају целокупно чланство тела (на пример, град, округ, држава, клуб или асоцијација). Када је систем коришћен у територију која је подељена на више-чланске изборне јединице, изборни систем се зове „блок гласање“. Ти системи углавном користе само један круг гласања.
Страначка верзија ВНГ-а се зове страначко блок гласање (СБГ) или генерална карта, које је исто већински изборни систем. У таквом изборном систему, свака странка предлаже листу кандидата, бирач има само један глас, и странка са релативну већину гласова ће освојити сви мандати у изборној јединици.
Блок гласање
[уреди | уреди извор]У избори које користе блок гласање, сви кандидати се такмиче један против другог за m број позиција, где m је величина изборне јединице. Сваки бирач бира до m кандидата. Сваки бирач има m гласова, и могу да гласају само једном за истог кандидата. Они не могу да гласају за истог кандидата више пута, као што је дозвољено у кумулативном гласању.[2]
Бирачи могу да гласају за кандидати из више странака.[3]
m кандидати са највише гласова (који могу или могу да не добију већину гласова или подршке од већину гласова) проглашавају се изабраним и попуниће мандате.
Због више гласова, када странка има више од једног кандидата, немогуће је значи ако је странка имала подршку онолико бирача колико је страначки зброј гласова (до броја бирача који учествују на изборима) или ако је имала подршку само броја бирача који је еквивалентан гласовима које је добио најпопуларнији кандидат, а остали кандидати те странке су само добили гласове из подскупа те групе.
Пример
[уреди | уреди извор]Кандидати се кандидују у изборној јединици са 3 мандата; сваких 10.000 бирача могу да гласају за 3 кандидата (али не морају). Бирачи не могу дати више од једног гласа за једног кандидата.
Странка А има око 35% подршке од бирача, странка Б има око 25% подршке и остали гласови углавном подржавају независни кандидати.
| Кандидат | Странка | Гласови | % | Изабран? | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Кандидат А1 | Странка А | 3555 | 36% | 3. | Да | |
| Кандидат А2 | Странка А | 3700 | 37% | 1. | Да | |
| Кандидат А3 | Странка А | 3600 | 36% | 2. | Да | |
| Кандидат Б1 | Странка Б | 2600 | 26% | 4. | ||
| Кандидат Б2 | Странка Б | 2500 | 25% | 5. | ||
| Кандидат Б3 | Странка Б | 2400 | 24% | 6. | ||
| Кандидат Н1 | Независан | 2300 | 23% | 8. | ||
| Кандидат Н2 | Независан | 2395 | 20% | 7. | ||
| Кандидат Н3 | Независан | 1900 | 19% | 9. | ||
| Кандидат Н4 | Независан | 1800 | 15% | 10 | ||
| Кандидат Н5 | Независан | 650 | 7% | 11. | ||
| Кандидат Н6 | Независан | 600 | 6% | 12. | ||
| УКУПНО | 28.000 | |||||
| УКУПНО могућих гласова (3 за сваког бирача) | 30.000 | |||||
| Бирачи | 10.000 | 100% | ||||
Кандидати странке А су убедљиво победили, чак и ако су добили релативну већину гласова (35-37%) од 10.000 гласова. То је зато што многе странке имају кандидата колико има мандата и гласачи странке угласвном гласају за све кандидате из те странке.
Супротно, појединачно преносиво гласање би вероватно изабрало један кандидат из странке А, један из странке Б и један независан кандидат.
Убедљиве победе
[уреди | уреди извор]Користећи ВНГ, листа клонова најпопуларнијег клонова може да осваја сваки мандат. Бирач има опцију да гласа за кандидате других политичких странака ако жели, али ако највећа група бирача има јаку страначку лојалност, нема ништа што би други бирачи или друге странке могли да ураде да спрече убедљиву победу.
Док многи критикују тенденцију блок гласања да прави убедљиве победе, неки цитирају то као јачина. Пошто победници избора који користи ВНГ репрезентирају исту листу или групу бирача, има већи договор са изабрани кандидати, што потенцијално смањује шансе за политичку кризу.
Тактичко гласање и стратешка номинација
[уреди | уреди извор]ВНГ, као једно-победничко већинско гласање, је подложно тактичком гласању. Подржаваоци релативно непопуларних трећих странака имају инцентиву да спрече потрошени гласови дајући све своје гласове за листу кандидата из главне странке.
Странке у ВНГ системима такође може имати корист од стратешке номинације. Коалиције су активно повређене када имају више кандидата него што има места за попуњавање, јер спојлер ће да се дешава. Слично, коалиција има инцентиву да номинира целу листу кандидата, јер супротно њихови бирачи би могли да гласају њихов вишак за друге кандидате.
Булетско гласање је стратегија у коме бирач само гласа за једног кандидата у покушају да он побеђује против додатне опције. Јер бирач троши део његовог гласа, булетско гласање је добра стратегија само кад бирач има јаку преференцу за његовог фаворита и није сигуран или равнодушан за релативне шансе победе осталих кандидата, нпр. ако бирач подржава независног кандидата или малу странку која је номинивала само једног кандидата.
Овај изборни систем понекад подстиче оснивање изборне коалиције између политичке странке или групе за разлику од коалиције. Ово је било случај у Народну скупштину Маурицијуса; Дом представника Њу Хемпшира, са победу више кандидата из „Пројекат слободна савезна држава“ и „Савез слободе Њу Хемпшира“; и у вермонтском Сенату, са победу прогресивца Тим Еш и Ентони Полина. Сличне ствари се исто дешавали пре са више-члснских изборних јединица у Уједињеном Краљевству.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Избори - релативна већина, већина, системи | Британика”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-16.
- ^ Град Хендерсонвил, Северна Каролина Архивирано 2008-06-25 на сајту Wayback Machine
- ^ Рејнолдс, Ендру; Рејли, Бен; Елис, Ендру (2005). Дизајн изборног система: Нови међународни ИДЕА приручник. Стокхолм, Шведска: Међународни институт за демократију и изборну помоћ. стр. 44. ISBN 978-91-85391-18-9. Архивирано из оригинала 21. децембар 2016. г.