Višestruko neprenosivo glasanje

Višestruko neprenosivo glasanje (VNG) ili blok glasanje jeste više-pobednički većinski izborni sistem. Svaki birač može dati onoliko glasova koliko mandata treba popuniti u izbornoj jedinici. Uobičajeni rezultat kada se kandidati podele na stranke je da najpopularnija stranka u okrugu vidi da se bira puna lista kandidata.

Izraz relativna većina at-large je uobičajena upotreba na izborima za reprezentativne članove tela koji su izabrani ili imenovani da predstavljaju celokupno članstvo tela (na primer, grad, okrug, država, klub ili asocijacija). Kada je sistem korišćen u teritoriju koja je podeljena na više-članske izborne jedinice, izborni sistem se zove „blok glasanje“. Ti sistemi uglavnom koriste samo jedan krug glasanja.

Stranačka verzija VNG-a se zove stranačko blok glasanje (SBG) ili generalna karta, koje je isto većinski izborni sistem. U takvom izbornom sistemu, svaka stranka predlaže listu kandidata, birač ima samo jedan glas, i stranka sa relativnu većinu glasova će osvojiti svi mandati u izbornoj jedinici.

Blok glasanje

U izbori koje koriste blok glasanje, svi kandidati se takmiče jedan protiv drugog za m broj pozicija, gde m je veličina izborne jedinice. Svaki birač bira do m kandidata. Svaki birač ima m glasova, i mogu da glasaju samo jednom za istog kandidata. Oni ne mogu da glasaju za istog kandidata više puta, kao što je dozvoljeno u kumulativnom glasanju.

Birači mogu da glasaju za kandidati iz više stranaka.

m kandidati sa najviše glasova (koji mogu ili mogu da ne dobiju većinu glasova ili podrške od većinu glasova) proglašavaju se izabranim i popuniće mandate.

Zbog više glasova, kada stranka ima više od jednog kandidata, nemoguće je znači ako je stranka imala podršku onoliko birača koliko je stranački zbroj glasova (do broja birača koji učestvuju na izborima) ili ako je imala podršku samo broja birača koji je ekvivalentan glasovima koje je dobio najpopularniji kandidat, a ostali kandidati te stranke su samo dobili glasove iz podskupa te grupe.

Primer

Kandidati se kandiduju u izbornoj jedinici sa 3 mandata; svakih 10.000 birača mogu da glasaju za 3 kandidata (ali ne moraju). Birači ne mogu dati više od jednog glasa za jednog kandidata.

Stranka A ima oko 35% podrške od birača, stranka B ima oko 25% podrške i ostali glasovi uglavnom podržavaju nezavisni kandidati.

Kandidat	Stranka		Glasovi	%	Izabran?
Kandidat A1		Stranka A	3555	36%	3.	Da
Kandidat A2		Stranka A	3700	37%	1.	Da
Kandidat A3		Stranka A	3600	36%	2.	Da
Kandidat B1		Stranka B	2600	26%	4.
Kandidat B2		Stranka B	2500	25%	5.
Kandidat B3		Stranka B	2400	24%	6.
Kandidat N1		Nezavisan	2300	23%	8.
Kandidat N2		Nezavisan	2395	20%	7.
Kandidat N3		Nezavisan	1900	19%	9.
Kandidat N4		Nezavisan	1800	15%	10
Kandidat N5		Nezavisan	650	7%	11.
Kandidat N6		Nezavisan	600	6%	12.
UKUPNO			28.000
UKUPNO mogućih glasova (3 za svakog birača)			30.000
Birači			10.000	100%

Kandidati stranke A su ubedljivo pobedili, čak i ako su dobili relativnu većinu glasova (35-37%) od 10.000 glasova. To je zato što mnoge stranke imaju kandidata koliko ima mandata i glasači stranke uglasvnom glasaju za sve kandidate iz te stranke.

Suprotno, pojedinačno prenosivo glasanje bi verovatno izabralo jedan kandidat iz stranke A, jedan iz stranke B i jedan nezavisan kandidat.

Ubedljive pobede

Koristeći VNG, lista klonova najpopularnijeg klonova može da osvaja svaki mandat. Birač ima opciju da glasa za kandidate drugih političkih stranaka ako želi, ali ako najveća grupa birača ima jaku stranačku lojalnost, nema ništa što bi drugi birači ili druge stranke mogli da urade da spreče ubedljivu pobedu.

Dok mnogi kritikuju tendenciju blok glasanja da pravi ubedljive pobede, neki citiraju to kao jačina. Pošto pobednici izbora koji koristi VNG reprezentiraju istu listu ili grupu birača, ima veći dogovor sa izabrani kandidati, što potencijalno smanjuje šanse za političku krizu.

Taktičko glasanje i strateška nominacija

VNG, kao jedno-pobedničko većinsko glasanje, je podložno taktičkom glasanju. Podržavaoci relativno nepopularnih trećih stranaka imaju incentivu da spreče potrošeni glasovi dajući sve svoje glasove za listu kandidata iz glavne stranke.

Stranke u VNG sistemima takođe može imati korist od strateške nominacije. Koalicije su aktivno povređene kada imaju više kandidata nego što ima mesta za popunjavanje, jer spojler će da se dešava. Slično, koalicija ima incentivu da nominira celu listu kandidata, jer suprotno njihovi birači bi mogli da glasaju njihov višak za druge kandidate.

Buletsko glasanje je strategija u kome birač samo glasa za jednog kandidata u pokušaju da on pobeđuje protiv dodatne opcije. Jer birač troši deo njegovog glasa, buletsko glasanje je dobra strategija samo kad birač ima jaku preferencu za njegovog favorita i nije siguran ili ravnodušan za relativne šanse pobede ostalih kandidata, npr. ako birač podržava nezavisnog kandidata ili malu stranku koja je nominivala samo jednog kandidata.

Ovaj izborni sistem ponekad podstiče osnivanje izborne koalicije između političke stranke ili grupe za razliku od koalicije. Ovo je bilo slučaj u Narodnu skupštinu Mauricijusa; Dom predstavnika Nju Hempšira, sa pobedu više kandidata iz „Projekat slobodna savezna država“ i „Savez slobode Nju Hempšira“; i u vermontskom Senatu, sa pobedu progresivca Tim Eš i Entoni Polina. Slične stvari se isto dešavali pre sa više-člsnskih izbornih jedinica u Ujedinjenom Kraljevstvu.