Изборни систем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Изборни систем или систем гласања се састоји од низа правила која се морају пратити како би се гласање могло сматрати важећим и која одређују начин на који се гласови пребројавају и рачуна коначан резултат. То је метод којим гласачи праве избор између кандидата, често на изборима или на референдуму. Уобичајени изборни системи су владавина већине, пропорционални изборни систем и већински изборни систем са великим бројем варијација и метода као што су релативни већински систем и рангирани већински систем. Студија која је формално дефинисала изборни систем зове се теорија друштвеног избора или теорија гласања, која је подобласт политичких наука, економије или математике.

Они који су упознати са теоријом гласања су често изненађени сазнањем да постоје други изборни системи осим владавине већине или да постоје неслагања око тога шта значи бити подржан од стране већине. У зависности од одабраног значења, уобичајени систем „владавине већине” може произвести резултате које већина не подржава. Ако сваки избори имају двије опције, побједника ћемо одредити само већинским системом. Међутим, када постоје више од двије опције, можда неће постојати само једна опција која ће добити или неће добити већину. Једноставан избор не дозвољава бирачима да изразе редослијед или интензитет њиховог осјећања. Различити изборни системи могу дати врло различите резултате, нарочито у случајевима гдје не постоји јасна већинска предност.

Аспекти[уреди]

Изборни систем одређује форму гласачког листића, скупа допуштених гласова; и метода бројања, алгоритма за утврђивање исхода. Исход може бити један побједник, као у случају предсједничких избора, или може довести до више побједника, као у случају са изборима за законодавно тијело. Изборни систем може прецизирати како је гласачка моћ распоређена између бирача и како су гласачи подијељени у подгрупе (изборни округ) чији се гласови рачунају одвојено.

У реалном свијету имплементација избора се генерално не сматра дијелом изборног система. На примјер, иако изборни систем гласачки листи наводи апстрактно, не прецизира да ли стварни гласачки листић поприма облик комада папира, ударца картицом или рачунарског екрана. Изборни систем не прецизира да ли или како се гласови чувају у тајности, како се врши провјера да ли су гласови пребројани на прави начин или коме је дозвољено да гласа. То су аспекти шире теме избора или изборног система.

Изборно реформско друштво је политичка интересна група са сједиштем у Уједињеном Краљевству, за коју се вјерује да је најстарија организација на свијету која се бави изборним системима. Друштво заговара укидање релативног изборног система на свим државним и локалним изборима, тврдећи да је систем „лош за бираче, лош за владу и лош за демократију”.

Литература[уреди]

Види још[уреди]