Пређи на садржај

Георгије Ђока Краљевачки

С Википедије, слободне енциклопедије
Георгије Краљевачки
У свом атељеу у Београду
Лични подаци
Датум рођењаоко 1840.
Место рођењаНови Сад, Аустријско царство
Датум смрти1906.
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Георгије „Ђока” Краљевачки (18401906) један је од првих српских и раних европских фотографа. По образовању је био сликар.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Новом Саду[2] око 1840. године у тадашњој Краљевини Угарској. Посвећује се фотографији.[3] Фотографско знање стекао је у другој половини 19. века у Штутгарту код њемачких мајстора. Фотогртафијом се бавио у Новом Саду и Београду „преко пута Зеленог венца”.[1] Међу првим српским атељеима отвореним у Београду је атеље „Георгија Ђоке Краљевачког” на Зеленом Венцу, назван по њему.[4][5]

Углавном је осликавао портрете савременика из средње и више грађанске класе, ратника српских ратова и јавних личности. Међу првима је из Србије снимио портрете вјеначних парова у формату посјетнице.[1][6][7]

Фотографије из атељеа Ђоке Краљевачког, са мотивима жена у народној ношњи, користио је познати међуратни етнолог Петар М. Живковић за илустрацију неких својих радова.[1] Како је фотографија постајала јефтинија и престајала да буде привилегија само малом броја имућних, постала је свакодневица код све већег броја људи, омогућујући им да и на тај начин памте сопствену прошлост.[6]

Умро је у Београду, општина Палилула, 1906. године и сахрањен на Новом Гробљу у Београду.[8]

Техника и начин рада

[уреди | уреди извор]
  • Опрема фотографија: браон тонер, ферлауф, бомбе и мајолик технике (за мајолик фотографије понекад је користио на аверсној страни картона - подлоге и одштампани стилизовани рам) као и мултипликације.
  • Реквизиторијум: три различите подне простирке, позадине (неутралне и осликане), балустрада, имитација ограда, столице са високим наслоном, кратким ногама, металним рамом и обичне кућне, као и стилски сточићи и столњак, портијера, ограда од облица. Балустрада у облику три састављене лире из његовог атељеа, била усликана код многих београдских фотографа тог времена. (Гантебајна, Мусила и Мирића, Анастаса Стојановића и браће Ђонић).[1]

Присуство у колекцијама

[уреди | уреди извор]

Краљевачки је заступљен у много државних и приватних колекција, институција, енциклопедија и публикација:

  • „ТЕАТРОН” — часопис за позоришну уметност, у бројевима 156 и 157 на страници 163, и страници 169 под бројем 128, наводи Георгија Краљевачког и његов допринос у домену позоришне уметности.[9]
  • Помиње се и у етнографској збирци српског фолклора. Значајну улогу у памћењу српског фолклора имале су и фотографије Краљевачког. Такође је први у Србији почео да фотографише свадбене свечаности. Помиње се у публикацији САНУ — Етнографски институт у књизи број 48 на страници 305: „Обичаји животног циклуса у градској средини”.[10]
  • Уз неколико српских фотографа заступљен је у фотографској енциклопедији фотографија 19 вијека: „Енциклопедија фотографије из деветнаестог века” (енгл. Encyclopedia of nineteenth-century photography) аутора Џона Ханавиа.[11]
  • Заступљен је и у „Националној библиотеци Француске” у Паризу (енгл. „Ara f' National Library ofFrance”.Владимир Јакшић, метеоролог из Београда на специјализацији у Паризу, донирао је 1885. године фотографије неколицине српских фотографа, међу њима и 16 фотографија Георгија Краљевачког фото-галерији:“Gallica Bibliotheque nationale de Paris”.[12]
  • Краљевачки је присутан и у Енциклопедији „Encyclopedias.Biz; Ottoman empire: Europen (Bulgaria, Serbia, Macedonia,;Albania, and Bosnia”.[13]
  • Георгије Краљевачки је и у фундусу „Универзитетског колеџа у Лондону”. Двадесетак фотографија Георгија Краљевачког су у фундусу „Универзитетског колеџа у Лондону” (енгл. Ara f' University College London[14]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Александрић М, Фотограф и фотографски атељеи у Србији (1860—1918), Удружење за прикупљање и презентацију историјске грађе „Фото — Музеј”, Београд, 2012. г.
  2. ^ Централни матични уред Нови Сад, Матична књига рођених, Нови Сад 2019.
  3. ^ Тодић М, Фотографија у Србији у 19. вијеку, Музеј примењене уметности, Београд, 1989. г.
  4. ^ „Настанак фотографије - Српско културно чудо 19. века”. РАСЕН (на језику: српски). 25. 6. 2017. Приступљено 19. 4. 2020. 
  5. ^ „Архивирана копија” (PDF). Nbss. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 01. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2020. 
  6. ^ а б FotograF.jpg: Istorija sprske fotografije: zanimljivosti
  7. ^ [1],Приступљено 14. 2. 2018.
  8. ^ Ново Гробље, Књига сахрањених на Новом Гробљу у Београду, Београд 2018.
  9. ^ „Театронслов” (PDF). teatroslov mpus. Приступљено 19. 4. 2020. 
  10. ^ Више аутора, Обичаји животног циклуса у градској средини, САНУ, Београд 2012.
  11. ^ Hannavy, John (2008). Encyclopedia of nineteenth-century photography: A-I, index (на језику: енглески). Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-97235-2. Приступљено 19. 4. 2020. 
  12. ^ Kraljevacki, Georg (18-19 ? ; photographe) Photographe (1884). „[Vladimir Yakchitch] / [Georg Kraljevacki]”. Gallica (на језику: енглески). Приступљено 19. 4. 2020. 
  13. ^ „OTTOMAN EMPIRE: EUROPEAN (BULGARIA, SERBIA, MACEDONIA,;ALBANIA, AND BOSNIA)”. Encyclopedias A-C. Приступљено 19. 4. 2020. 
  14. ^ „Fittex”. www.europeana.eu (на језику: малтешки). Приступљено 19. 4. 2020.