Гиљермо Пријето
| Гиљермо Пријето | |
|---|---|
 Гиљермо Пријето Прадиљо | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. фебруар 1818. |
| Место рођења | Мексико Сити,  Мексико |
| Датум смрти | 2. март 1897. (79 год.) |
| Место смрти | Такубаја,  Мексико |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Romancero Nacional |
Гиљермо Пријето Прадиљо (шп. Guillermo Prieto Pradillo; Мексико Сити, 10. фебруар 1818. — Такубаја, 2. март 1897)[1][2] био је мексички песник и политичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Гиљермо Пријето Прадиљо рођен је 1818. године у Мексико Ситију, као син Хосеа Марије Пријета Гамбое и Хосефе Прадиљо и Естањол.[3] Када је имао тринаест година отац му је умро, а мајка доживела нервни слом.[4] Гиљерма су Андрес Кинтана Ро и Фернандо Калдерон узели под заштиту, тако да је био у могућности да настави своје школовање.[5] Након што је радио у продавници одеће и на царини, наставио је школовање у школи „Сан Хуан де Летран“.[6]
Пријето је започео своју каријеру као новинар и позоришни критичар у часопису El Siglo XX.[7] Такође, радио је за El Monitor Republicano,[8] а заједно са Игнасиом Рамирезом основао је сатирични часопис Don Simplicio. Гиљермо Пријето уз Игнасија Родригеза Галвана и Мануела Пајна спада у истакнутије представнике мексичког романтизма.[9]
Поред књижевне, Пријето је имао и успешну политичку каријеру. Био је министар финансија за време председникâ Аристе, Алвареза и Хуареза.[10] Као министар финансија под председником Хуарезом, био је у његовој пратњи у егзилу, након пуча Феликса Зулоаге.[11] Касније је служио као министар спољних односа у Влади Хосеа Марије Иглесијаса. Године 1890. часопис La República спровео је анкету, како би изабрао најпопуларнијег песника у Мексику, а Пријето је лако победио.[12] Познати песник Игнасио Мануел Алтамирано прогласио га је „мексичким песником par excellence, песником Отаџбине“.[13]
Умро је у Такубаји 2. марта 1897. године у 79. години живота, у присуству његове друге супруге, Емилије Голард, његове деце и његових унучади.[2]
Библиографија
[уреди | уреди извор]Песме
[уреди | уреди извор]- Versos inéditos (1879)
- La musa callejera (1883)
- Romancero nacional (1885)
Проза
[уреди | уреди извор]- El alférez (1840)
- Alonso de Ávila (1842)
- El susto de Pinganillas (1843)
- Patria y honra
- La novia del erario
- Memorias de mis tiempos (1853)
- Viajes de orden supremo (1857)
- Una excursión a Jalapa en 1875
- Viajes a los Estados Unidos (1877—1878)
- Compendio de historia
- A mi padre
- Други радови
- Diccionario universal de Historia y Geografía (1848; заједно са Ороско и Бера)
- Apuntes para la historia de la guerra entre México y los Estados Unidos (1848; коаутор)
- Lecciones elementales de economía política (1871)
- Breve introducción al estudio de la historia universal (1884)
- Lecciones de historia patria (1886)
- Breves nociones de economía política (1888)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Huerta 1973, стр. 97.
- ^ а б Monsivais 2006, стр. 113.
- ^ Deloya Rodríguez 1997, стр. 15.
- ^ Quirarte 2001, стр. 236.
- ^ Huerta 1973, стр. 97—99.
- ^ García 2007, стр. 106.
- ^ King 2004, стр. 71.
- ^ Díaz y de Ovando 2006, стр. 33.
- ^ Bellini 1997, стр. 237.
- ^ Joseph & Henderson 2002, стр. 206.
- ^ Musacchio 1989, стр. 1630—1631.
- ^ Díaz y de Ovando 2006, стр. 203.
- ^ Hiriart Urdanivia 1983, стр. 300.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bellini, Giuseppe (1997). Nueva historia de la literatura hispanoamericana. Madrid: Editorial Castalia S.A. ISBN 978-84-7039-757-8.
- Deloya Rodríguez, Urbano (1997). Puebla en la pluma de Guillermo Prieto: "Fidel," 1818-1897. Gobierno del Estado de Puebla.
- Díaz y de Ovando, Clementina (2006). La Escuela Nacional Preparatoria Los Afanes Y Los Dias 1867-1910. UNAM. ISBN 978-970-32-2899-7.
- García, Luis Alberto (2007). Guerra y Frontera: El Ejército Del Norte Entre 1855 y 1858. Fondo Editorial de NL. ISBN 978-970-9715-15-6.
- Hiriart Urdanivia, Humberto (1983). Apuntes y referencias: Cuestión académica. Federación Mexicana de Escritores.
- Huerta, David (1973). Cuentos románticos. Mexico City: UNAM. ISBN 978-968-36-3038-4.
- Joseph, Gilbert M; Henderson, Timothy J (2002). The Mexico Reader: History, Culture, Politics. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-3042-4.
- King, John (2004). The Cambridge Companion to Modern Latin American Culture. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63651-3.
- Monsivais, Carlos (2006). Las herencias ocultas de la reforma liberal del siglo XIX. Mexico City: Random House Mondadori. ISBN 978-970-780-334-3.
- Musacchio, Humberto (1989). „Humanistas mexicanos, Guillermo Prieto”. Gran Diccionario Enciclopédico del México Visual. Programa Educativo Visual. ISBN 978-968-6740-00-4.
- Quirarte, Vicente (2001). Elogio de la calle. Aguilar, León y Cal. ISBN 978-9684933743.
