Пређи на садржај

Дан независности (Индија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Застава Индије на Црвеној тврђави у Делхију

Дан независности у Индији је национални празник и слави се 15. августа сваке године, обележавајући успомену на дан стицања независности од Уједињеног Краљевства 15. августа 1947. године, када је Парламент Уједињеног Краљевства донео Индијски закон о независности 1947, чиме је пренео законодавни суверенитет индијској уставотворној скупштини. Индија је и даље задржала краља Џорџа четвртог као шефа државе до свог преласка на пун републички устав. Индија је постигла независност након Покрета независности, који је забележен по огромном ненасилном отпору и грађанској непослушности вођен Индијским националним конгресом. Независност се поклопила са поделом Индије. у којој је Британска Индија подељена дуж верских линија у доминионе Индије и Пакистана; поделу су пратили насилни нереди и масовне жртве, као и расељавање скоро 15 милиона људи због верског насиља. Дана 15. августа 1947. године, први премијер Индије Џавахарлал Нехру подигао је индијску заставу изнад Лахори капије Црвене тврђаве у Делхију. Сваког наредног Дана независности, актуелни премијер Индије подиже заставу.[1]

Празник се прославља широм Индије, са свечаном церемонијом, парадама и културним догађајима. Ово је национални празник.[2][3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Европски трговци су направили кампове на Индијском потконтиненту до 17. века. Уз помоћ огромне војне снаге, Британска Индија подредила је локална краљевства и успоставила себе као доминантну силу у 18. веку. Након Првог рата за независност 1857. године Закон о влади Индије навео је Британску круну да преузме потпуну контролу над Индијом. Деценијама након тога, грађанско друштво се постепено почело појављивати широм Индије, а најзначајније у партији Индијског националног конгреса, основаној 1885.[4][5] године. Период после Првог светског рата обележен је британским реформама као што су Монтагу-Челмсфорд реформе, али је такође сведочио усвајању репресивног Ровлат закона и позивима за самосталну владавину од стране индијских активиста. Незадовољство у овом периоду резултовало је ненасилним покретима несарадње и грађанске непослушности широм нације, вођено Махатмом Карамчад Гандијем.[5]

Током тридесетих година прошлог века, Британци су постепено озаконили реформу; Конгрес је победио на изборима.[5] Следећа деценија била је оптерећена политичким превирањима: учешћем Индијаца у Другом светском рату, коначни притисак Конгреса на несарадњу и пораст муслиманског национализма вођено Свеиндијском муслиманском лигом. Растуће политичке напетости крунисала је независност 1947. године. Славље је обележено крвавом поделом потконтинента на Индију и Пакистан.[5]

Дан независности пре независности

[уреди | уреди извор]

На седници Индијског националног конгреса у Лагору 1929. године, проглашена је декларација Пурна Сварај или "Декларација о независности Индије",[6] а 15. август проглашен је Даном независности.[6] Конгрес је позвао људе да се заложе за грађанску непослушност и да "прате упутства која им Конгрес повремено издаје" док Индија не постигне потпуну независност.[7] Прослава таквог Дана независности намењена је да подстакне националистички пожар међу грађанима Индије и да примора британску владу да размисли о одобравању независности.[8] Конгрес је сматрао 26. јануар као Дан независности од 1930. до 1946. године.[9][10] Прослава је обележавана састанцима на којима су присутни давали "завет о независности".[8] Џавахарлал Нехру је у својој биографију описао те састанке као мирне, свечане и "без икаквих говора или подстицања".[11]

Након праве независности 1947. године, устав Индије ступио је на снагу 26. јануара 1950. године; од тада се 26. јануар слави као Дан републике.

Прослава

[уреди | уреди извор]

Дан независности, један од три национална празника у Индији (остала два су Дан републике 26. јануара и рођендан Махатме Гандија 2. октобра), слави се у свим индијским државама и територијама. 15. августа премијер подиже индијску заставу на бедеме историјског подручја Црвене тврђаве у Делхију. Пуца се 21 пут у знак свечаности. У свом говору, премијер истиче достигнућа у претходној години, покреће важна питања и позива на даљи развој. Одаје почаст вођама Индијског покрета за независност. Пева се индијска национална химна "Ти си владар умова свих људи". Након говора следи марш. Параде и свечана поворка приказују сцене из борбе за независност и индијску разнолику културну традицију. Слични догађаји се одвијају и у престоницама држава, где главни министри развијају националну заставу, праћени парадама и свечаним поворкама.[12]

Свечане церемоније подизања заставе и културни програми се одвијају широм земље у владиним и невладиним институцијама.[13] Школе и факултети обављају церемонију подизања заставе и културне догађаје. Велике владине зграде често су украшене низом светала. У Делхију и неким другим градовима пуштају се змајеви.[14] Националне заставе различитих величина обилато се користе како би симболизирале верност према земљи.[15] Грађани тробојкама украшавају своју одећу, аутомобиле и слично.[15] Током времена, прослава се променила од национализма до прославе широм земље.[16][17]

Индијска дијаспора прославља Дан независности широм света парадама и свечаним поворкама, посебно у регијама са већом концентрацијом индијских имиграната.[18] На неким местима, попут Њујорка и других градова у САД, 15. август постаје "Индијски дан" међу дијаспором и локалним становништвом. Празник "Индијски дан" се слави 15. августа или предстојећег викенда.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gopal, S. (2004). Nehru, Jawaharlal (1889–1964), prime minister of India. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. 
  2. ^ „Terror strike feared in Delhi ahead of Independence Day”. India Today (на језику: енглески). Приступљено 14. 8. 2018. 
  3. ^ IBTimes. „69th Independence Day: Security Tightened at Red Fort as Terror Threat Looms Large on PM Modi”. International Business Times, India Edition. Приступљено 14. 8. 2018. 
  4. ^ Sarkar, Sumit (1983). Modern India, 1885-1947. Delhi: Macmillan. ISBN 978-0-333-90425-1. OCLC 10384385. 
  5. ^ а б в г Metcalf, Barbara Daly (2006). A concise history of modern India. Metcalf, Thomas R., 1934- (2. изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521863629. OCLC 71808956. 
  6. ^ а б Wolpert, Stanley A. (1999). India (Updated with a new preface изд.). Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-22172-7. OCLC 42678037. 
  7. ^ India's date with destiny : Ranbir Singh Chowdhary : felicitation volume. Gandhi, Kishor. New Delhi: Allied Publishers. 2006. ISBN 978-81-7764-932-1. OCLC 271612705. 
  8. ^ а б Ramachandra, Guha (2007). India after Gandhi : the history of the world's largest democracy. Rogers D. Spotswood Collection. (1. изд.). New York: Ecco. ISBN 9780060198817. OCLC 76961156. 
  9. ^ Ranbir, Vohra (2001). The making of India : a historical survey (2. изд.). Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe. ISBN 978-0-585-38328-6. OCLC 49415098. 
  10. ^ „Why January 26: the history of the day”. The Telegraph. Приступљено 14. 8. 2018. 
  11. ^ 1889-1964., Nehru, Jawaharlal (1989). Jawaharlal Nehru, an autobiography : with musings on recent events in India. London: Bodley Head. ISBN 978-0-370-31313-9. OCLC 22206687. 
  12. ^ „India Celebrates Its 66th Independence Day | news.outlookindia.com”. 20. 8. 2012. Архивирано из оригинала 20. 08. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2018. 
  13. ^ Concise encyclopaedia of India. Gupta, Kulwant Rai, 1933-, Gupta, Amita. New Delhi: Atlantic Publishers & Distributors. 2006. ISBN 978-81-269-0640-6. OCLC 297208709. 
  14. ^ „Indians still battling it out on Independence Day”. The National (на језику: енглески). Приступљено 14. 8. 2018. 
  15. ^ а б „When India wears its badge of patriotism with pride”. dna (на језику: енглески). 2007. Приступљено 14. 8. 2018. 
  16. ^ „Independence Day: For GenNext, it’s cool to flaunt patriotism”. dna (на језику: енглески). 15. 8. 2011. Приступљено 14. 8. 2018. 
  17. ^ „It's cool to be patriotic: GenNow - Times of India”. The Times of India. Приступљено 14. 8. 2018. 
  18. ^ „Indian-Americans celebrate Independence Day”. The Hindu (на језику: енглески). PTI. 16. 8. 2010. ISSN 0971-751X. Приступљено 14. 8. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]
Дан независности на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дан_независности_(Индија)&oldid=26863481”