Долина смрти (филм)
| Долина смрти | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Zabriskie Point |
| Жанр | драма |
| Режија | Микеланђело Антониони |
| Сценарио | Микеланђело Антониони Фред Гарднер Сем Шепард Тонино Гвера Клер Пепло |
| Продуцент | Карло Понти |
| Главне улоге | Марк Фрешет Дарија Халприн |
| Музика | Пинк Флојд Џери Гарсија |
| Сниматељ | Алфио Контини |
| Монтажа | Франко Аркали |
| Година | 1970. |
| Трајање | 113 минута |
| Земља |  САД |
| Језик | енглески |
| IMDb веза | |
„Долина смрти“ (енгл. Zabriskie Point) америчка је филмска драма из 1970. редитеља Микеланђела Антонионија. У питању је други од три филма на енглеском језику које је Антониони снимио под уговором са продуцентом Карлом Понтијем и студиом Метро-Голдвин-Мејер. Друга два филма су „Увећање“ (1966) и „Професија: репортер“ (1975). Главни протагонисти су Марк и Дарија, студенти и припадници контракултуре 60-тих, који се упознају и заљубљују у пустињи Долина смрти. Без обзира што филм приказује познате елементе живота младих у касним шездесетим двадестог века (децу цвећа, слободну љубав, студентске протесте, пацифизам, рок музику итд), „Долина смрти“ није филм историјске ретроносталгије, нити претендује да ослика једну епоху путем подражавања површинских обележја, већ је усмерен на дистопијско прогнозирање развијеног облика капитализма, који ће усисати и апсорбовати све политичке утопије шездесетих, па и саму контракултуру и бунт младих.[1]
Антониони је имао великих проблема током и након снимања овог филма. Медији и поједине организације су филм нападале под оптужбом да је у питању антиамеричка пропаганда. ФБИ је редовно испитивао глумце и чланове филмске екипе.[2] Припадници десничарских организација протестовали су на локацији снимања због наводне сцене спаљивања америчке заставе, иако таква сцена никада није постојала у сценарију. Велике проблеме је изазвала и сцена оргија у пустињи. Упркос томе што је од почетка планирано да је симултативно сниме увежбани професионални позоришни глумци, власти су у први мах одбили да издају Антонионију дозволу за снимање у Долини смрти и покренули судску истрагу за неморал, пошто су били убеђени да се на сету заиста снимају оргије.[3] Због оваквих оптужби и медијске хајке, биоскопска публика је бојкотовала филм. Зарадивши 900 000 тадашњих долара, филм није успео ни приближно да исплати буџет од 7 милиона, и на тај начин је постао један од највећих финансијских промашаја 1970. године. Амерички филмски критичари су га дочекали негативним рецензијама. Роџер Иберт га је назвао глупим и блесавим филмом преоптерећим идеолошким теретом.[4] Сам Антониони је бранио своје остварење критикујући затворен систем америчких студија. Упркос оваквом лошем старту, „Долина смрти“ је временом стекла култни статус и постала један од значајнијих филмова у филмографији Микеланђела Антонионија.
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Марк Фрешет | Марк |
| Дарија Халприн | Дарија |
| Пол Фикс | Власник друмске кафане |
| Род Тејлор | Ли Ален |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Bieger & Lammert 2013, стр. 261.
- ^ Pomerance 2011, стр. 189.
- ^ Pomerance 2011, стр. 172.
- ^ Roger Ebert: Zabriskie Point, 1. 1. 1970. (Приступљено: 10. 2. 2016)
Литература[уреди | уреди извор]
- Bieger, Laura; Lammert, Christian (2013). Revisiting the Sixties: Interdisciplinary Perspectives on America's Longest Decade. Campus Verlag. ISBN 978-3-593-39990-4.
- Pomerance, Murray (2011). Michelangelo Red Antonioni Blue: Eight Reflections on Cinema. University of California Press. ISBN 978-0-520-94830-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Долина смрти на сајту IMDb (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
