Дистопија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дистопија (од грчког δυσ- и τόπος, алтернативно, какотопија,[1][2] или антиутопија) је фикционо друштво које представља антитезу утопије. Обично га карактерише угњетавајућа друштвена контрола, као код ауторитарних или тоталитарних влада.

Објашњења[уреди]

Неки академски кругови разликују антиутопију и дистопију. Дистопија је замишљен свет где су доведене до максимума лоше стране данашње цивилизације.[3]

Дистопија у књижевности[уреди]

Као у Орвеловој Осамдесет четвртој и Хакслијевом Врлом новом свету, дистопија не претендује да буде добра, док се антиутопија представља као утопија, или је планирана као таква, али је из неког разлога утопијски свет уништен или искренут.[4] Роман Ми један је од првих дистопијских романа у светској књижевности написан 1920. године, а први пут издат 1924. године.[5] [6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Какотопија (κακό, како = лоше) је израз који је користио Џереми Бентам током 19. века у својим радовима ([1], [2]
  2. Rüsen, Fehr & Rieger (2005). стр. 230.
  3. Клајн, Иван; Шипка, Милан (2006). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. стр. 370. 
  4. Разјашњавање техничких разлика између дистопије и антиутопије. [3]
  5. Замјатин, Јевгениј (1969). Ми : роман. Београд: Просвета. стр. 5—11. 
  6. Замјатин, Јевгениј; Лалић, Мира (1963). Север : приповетке. Београд: Нолит. стр. 9—24. 

Литература[уреди]