Драгољуб Станковић
| Драгољуб С Станковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1884. |
| Место рођења | Ниш,  Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1948. |
| Место смрти | Београд,  СФР Југославија |
| Војна каријера | |
| Чин |   Коњички бригадни генерал |
| Учешће у ратовима | Балкански ратови, Први светски рат, Априлски рат |
| Одликовања | Орден Карађорђеве звезде звезда са мачевима IV реда |
Драгољуб С. Станковић (Ниш, 1885 — Београд, 1948) био је коњички бригадни генерал, Југословенске војске, учесник балканских ратова, Првог светског рата и Априлског рата у којем је заробљен и одведен у логор. Рањаван више пута у периоду од 1915. до 1918. Датум смрти непознат.
Живот и дело
[уреди | уреди извор]Драгољуб С Станковић, рођен је 1885. године у Нишу. Војне школе завршио је као питомац 34. класе Ниже Војне академије. Завршио је и пешадијску школу гађања 1910. и Информантивни курс за кадете главних родова 1930. године.
У ратовима које је Краљевина Србија водила од 1912. до 1913. био је на служби командир пратње престолонаследника (1912) и командир ескорта престолонаследника (1913)
У ратовима које је водила Краљевина Србија у периоду од 1914. до 1918. обављао дужност командира ескорта Гарде. У овом рату рањаван више пута у периоду од 1915 до 1918. године.
Учествовао је у априлском рату 1941. године, у коме је заробљен и одведен у логор. По завршетку Другог светског рата вратио се у Југославију. После рата није наставио војну службу. Био је члан организације Уједињење или смрт.
Бригадни генерал постао је 1933. године. Носилац је многих признања међу којима и Карађоређеве звезде са мачевима IV реда.
Преминуо је у Београду али је датум смрти непознат.
Извори
[уреди | уреди извор]- Миле Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије, Институт за новију историју, Београд, 2004, 174, 175, 216, 225, 242, 252, 258, 301, 141, 149, 162, 169, 152, 276.
- Велики рат Србије, књ. 29, 543, 544.
- П. Опачић, Србија и Солунски фронт, Београд 1984