Југословенска војска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Југословенска војска
Naval Ensign of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Застава Краљевине Југославије
Основана 1. децембар 1918.
Распуштена од 18. априла 1941. највећи део одведен у заробљеништво
Видови војске Сувоземна војска
Ратно ваздухопловство
Ратна морнарица
Вођство
Врховни командант Краљ Петар II
последњи
Министар војске и морнарице Богољуб Илић последњи
Начелник Главног Генералштаба Душан Симовић последњи
Сродни чланци
Чинови Чинови у Југословенској војсци
Пет представника разних вера, свештеници православни, римокатолички, протестантски, мојсијевски и муслимански, врше заклетву официра и војника војске 1921. новоме краљу Александру I после смрти краља Петра I
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Југословенска војска (вишезначна одредница).

Југословенска војска (ЈВ) је била оружана сила Краљевине Југославије. Постојала је од 1. децембра 1918, а настала је са проглашењем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

После Првог светског рата у активну службу у војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, поред 3500 официра војске Краљевине Србије, примљено је 2590 бивших официра Аустроугарске, 469 Црне Горе, 12 из царске руске војске и тројица из албанских Есад-пашиних јединица.[1]

Југословенска војска делила се на Војску и Ратну морнарицу. Војску је чинила пешадија, артиљерија, коњица, инжењерија и ваздухопловство, и друге помоћне јединице. Имали су генералштабну, економску, техничку, санитетску, судску, свештеничку, ветеринарску и музичку струку, и специјалне јединице; граничаре, жандармерију, падобранске, јуришне и планинске чете. Тенкови су третирани као борбено средство које помаже нападу пешадије, а ваздухопловство је извиђало, вршило заштиту снага и територије и нападало непријатељске објекте. Ваздухопловство се делило на оперативно и армијско. Кад је рат почео у априлу 1941. оно је имало 459 авиона (125 ловаца, 173 бомбардера, 161 извиђача), од чега је 265 било савремених авиона новије генерације, распоређених на 23 аеродрома. Оклопне јединице су чиниле два тенковска батаљона, који су у свом саставу имали 110 тенкова и борбено оклопних возила.

Ратна морнарица је имала 32 ратна брода, разарача. На Сави и Дунаву је била смештена речна ратна флота, а поморско ваздухопловство имало је 150 хидроавиона. Поморска обалска команда имала је 14 обалских артиљеријских батерија са 45 топова.

Југословенска војска у Другом светском рату[уреди]

Југословенска војска у Априлском рату[уреди]

За више информација погледајте: Априлски рат и Југословенско краљевско ратно ваздухопловство

Југословенска краљевска војска је још увек била углавном опремљена оружјем и материјалом из Првог светског рата, иако су извршене неке модернизације чехословачком опремом и возилима. Од око 4000 артиљеријских оруђа, много њих је било застарело и зависило од коњске вуче, али око 17.000 атиљеријских оруђа је било релативно модерно, укључујући 812 чехословачких антитенковских топова од 37mm и 47mm. Ту је било и око 2.300 минобацача, укључујући 1600 модерних минобацача од 81mm, као и 24 од 220 и 305mm. Од око 940 противавионских топова, њих 360 су били чехословачки и италијански модели од 15 и 20mm. Сва ова оруђа су била увожена, из различитих извора, што је за последицу имало да су различити типови често нису имали прописно одржавање [2] Једине механизоване јединице су били шесто моторизованих пешадијских батаљона у три коњичке дивизије, шест моторизованих артиљеријских пукова, два тенковска батаљона са 110 тенкова, од којих је један имао тенкове Рено FT-17 још из времена Првог светског рата, а други 54 модерна француска тенка Рено R-35, уз независну тенковску чету са 8 чехословачких танкета Шкода Т-32. Око хиљаду камиона за војне потребе је увезено из САД неколико месеци пре инвазије.[3]

Потпуно мобилисана, Југословенска краљевска војска је могла да размести 28 пешадијских дивизија, 3 коњичке дивизије и 35 независних пукова. Од независних пукова, њих 16 је било на граничним утврђењима, а 19 је било организовано у одреде, снаге ојачане бригаде. Сваки одред је имао један до три пешадијска пука и један до три артиљеријске батерије, а три одреда су организована као брдске јединице. Међутим, немачки напад је затекао југословенску војску још увек у процесу мобилизације, и само око 11 дивизија је било на њиховим планираним положајима на почечтку напада. Проценат попуњености тих јединица је био између 70 и 90%, пошто мобилизација још увек није била завршена. Бројност Југословенске краљевске војске је био око 1.200.000 војника у тренутку немачког напада.[4]

Југословенско краљевско ратно ваздухопловство је имало 450 борбених авиона домаћег (најпознатији ИК-3), немачког, италијанског, француског и британског порекла, од којих су половина били модерни типови. Ваздухипловство је било организовано у 22 бомбардерске и 15 ловачких ескадрила. Главни типови авиона у употреби су били 73 ловаца Месершмит Bf 109 109 E, 38 Хокер харикен I (док се још производило под лиценцом у Југославији), 30 Хокер фјури II, 8 Икарус ИК-2 и 6 ловаца Рогожарски ИК-3 (и још у процесу производње), 63 бомбардера Дорније Do 17 K (укључујући 40 израђених у Југославији под лиценцом), 60 Бристол Бленим I (око 40 израђених под лиценцом) и 40 Савоја Маркети SM-79 K. Јединице морнаричког ваздухопловства су се састојале од 8 ескадрила опремљених, поред осталих, са 12 Дорније Do 22 K и 15 домаћих Рогожарски SIM-XIV-H патролних авиона.[тражи се извор]

Авионе југословенског превозника Аеропут, у које су спадали 6 Локид Електра, 3 Спартан крузера и један де Хевиланд драгон су реквивирани да пруже превозне услуге за ваздухопловство.[5]

Југословенска краљевска ратна морнарица је била опремљена једном застарелом бившом немачком лаком крстарицу (погодном једино за обуку), једног великог разарача Дубровник британског порекла, 3 модерна разарача класе Београд француског порекла (два израђена у Југославији и још једним у изградњи), једним носач хидроавионаносача хидроавиона, 4 модерне подморнице (2 француске и 2 британске) и 10 модерних ноторних торпедних чамаца и од старијих пловила, ту је било 6 бивших аустроугарских средњих торпедних чамаца, 6 минополагача, 4 велика оклопљена речна монитора и бројна помоћна пловила.[6]

Југословенска војска у отаџбини[уреди]

За више информација погледајте: Југословенска војска у отаџбини, Југословенска војска ван отаџбине и Југословенска војска у заробљеништву

Југословенска војска у Другом светском рату састојала се из три дела:

Галерија[уреди]

  • Официрска униформа ЈВ изложена у Војном музеју у Београду.

  • Униформа пешадинца, модерна реконструкција.

  • Р 35 Тенк, велики војни манерви ЈВ на Торлаку,1940.

  • Застава Триглавског пука 1930.

  • Дефиле југословенских танкета Шкода Т-32 у маскирним бојама на великој војној паради одржаној на Бањици, 1940.

  • Вежбе инжењерске јединице код Чукарице и прелаз трупа преко Саве (1940).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Поштовали једино заклетву Хабзбурговцима („Вечерње новости“, 4. август 2013)
  2. ^ Tomasevich 1975, стр. 58.
  3. ^ Tomasevich 1975, стр. 59.
  4. ^ Fatutta, et al., 1975.
  5. ^ Shores, Cull & Malizia 1987, стр. 260.
  6. ^ Conways 1980
  7. ^ Формација Југословенске војске крајем 1943. године

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Југословенска_војска&oldid=20904667”