Енрјаку
Енрјаку (延暦) је јапанска ера (ненко) која је наступила после Тено и пре Даидо ере. Временски је трајала од августа 782. до маја 806. године и припадала је Нара периоду.[1] Владајући монарх био је цар Канму.[2] Ова ера је последња у Нара периоду, а након ње започиње Хејан период.
Важнији догађаји Енрјаку ере
[уреди | уреди извор]- 782. (Енрјаку 1, шести месец): Дворски садаџин Фуџивара но Уона је смењен са те позиције и изгнан у Кјуши. Нешто касније цар му је дозволио да се врати у престоницу где и умире. У исто време Фуџивара но Тамаро је именован удаиџином. Током периода када су позиције „садаџина“ и „удаџина“ биле упражњене, главни саветник „даинагон“ преузимао би све њихове обавезе на себе до задуживања нових особа на те позиције.[3]
- 783. (Енрјаку 3, током трећег месеца): Удаџин, Фуџивара но Тамаро, умире у 62 години.[3]
- 783. (Енрјаку 3, током седмог месеца): Фуџивара но Корекими постаје нови “удаиџин“ како би заменио преминулог Тамароа.[3]
- 793. (Енрјаку 12): Под вођством будистичког свестеника Денгјоа започиње се изградња храма Енрјаку.[4]
- December 17, 794 (Енрјаку 13, двадесетпрви дан дванаестог месеца): Цар у великој поворци одлази из Наре за Хејан-кјо.[4]
- 796. (Енрјаку 15): Додатни бакрењаци су пуштени у промет са натписима „рен-хеи еи-хо“.[5]
- 806. (Енрјаку 25): Владавина цара Канмуа трајала је 25 година и он умире у својој 70. години.[6] Сахрањен је јужно од Хејан-кјоа, у непосредној близини Момојаме али је тачна локација до данас остала предмет дебате.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Enryaku" in Japan Encyclopedia. стр. 181 на сајту Гугл књиге; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. стр. 86-95; Brown, Delmer et al. (1979). Gukanshō. стр. 277-279; Varley, H. Paul. Jinnō Shōtōki. стр. 148-150.
- ^ а б в Titsingh 1834, стр. M1 86
- ^ а б Brown & Ishida 1979, стр. 279
- ^ Appert, Georges et al. (1888). Ancien japon. стр. 30.
- ^ Varley 1980, стр. 150
- ^ Lowe, John. (2000). Old Kyoto: A Short Social History. стр. 10-11.
Литература
[уреди | уреди извор]- Appert, Georges and Hiroshi Kinoshita. (1888). Ancien japon. Tokyo: Kokubunsha. OCLC 458497085
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Titsingh, Isaac (1834). Nipon o daï itsi ran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Јапански календар - илустрације и додатне информације