Ен Тризман

С Википедије, слободне енциклопедије
Ен Мари Тризман
Лични подаци
Датум рођења(1935-02-27)27. фебруар 1935.
Место рођењаВејкфилд, Јоркшир, Енглеска, УК
Датум смрти9. фебруар 2018.(2018-02-09) (82 год.)
Место смртиЊујорк, САД
ОбразовањеКолеџ Њунам Универзитета у Кембриџу
Колеџ Самервил Универзитета у Оксфорду
Породица
СупружникМајкл Тризман (1960—1976)
Данијел Канеман (1978—2018)
Научни рад
Пољепсихологија
ИнституцијаУниверзитет Принстон
Учениципостдокторанди Ненси Канвишер и Нили Лави
МенториРичард Чарлс Олдфилд
Позната потеорија интеграције карактеристика, теорија слабљења
НаградеНаграда Златни мозак (1996)
Награда Громајер за психологију (2009)
Национална медаља за науку (2011)

Ен Мари Тризман (рођ. Тејлор; Вејкфилд, 27. фебруар 1935[1][2]Њујорк, 9. фебруар 2018)[3] била је енглески психолог. Специјализовала се за когнитивну психологију.

Тризманова је истраживала визуелну пажњу, опажање објеката и памћење. С Гаријем Гелејдом је дефинисала теорију интеграције карактеристика, теорију пажње која је први пут објављена 1980. године. Предавала је на Универзитету у Оксфорду, Британској Колумбији и Калифорнији (Беркли) те на Универзитету Принстон.

Године 2013. за пионирски рад у проучавању пажње Барак Обама јој је доделио Националну медаљу за науку.[4] Током каријере је експериментално и теоретски дефинисала питање о томе како се информације бирају и интегришу ради обликовања смислених објеката који воде људску мисао и деловање.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ен Мари Тризман је рођена 27. фебруара 1935. у енглеском граду Вејкфилду у Уједињеном Краљевству. После две године се с породицом преселила у насељено место близу кентског Рочестера, где је њен отац Перси Тејлор радио као шеф просветног одсека за време Другог светског рата. Њена мајка, Сизан Турен, била је Францускиња. С 11 година Тризманова се с породицом преселила у беркширски Рединг, где је похађала девојачку граматичку школу Кендрик.[5] Тадашњи енглески образовни систем приморао ју је да изабере само три предмета у последње две године средње школе, а она се усредсредила на језике и историју.

Године 1954. Тризманова је стекла звање бакалавара уметности у француској књижевности на Колеџу Њунам Универзитета у Кембриџу. Добила је првокласну титулу с разликовањем, што јој је донело стипендију коју је употребила да стекне друго звање бакалавара уметности у психологији. Током те додатне године студирала је под надзором Ричарда Грегорија, који ју је упознао с различитим методама истраживања ума помоћу експеримената у опажању. Док је била на Кембриџу, била је активна на сцени народне музике.

Године 1957. Тризманова је похађала Колеџ Самервил Универзитета у Оксфорду да би постигла звање доктора филозофије под саветништвом Каролуса Олдфилда.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Genzlinger, Neil (13. 2. 2018). „Anne Treisman, Who Studied How We Perceive, Dies at 82”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 20. 8. 2022. 
  2. ^ „Anne Marie Treisman”. Princeton University Office of the Dean of the Faculty. Архивирано из оригинала 18. 03. 2020. г. Приступљено 20. 8. 2022. 
  3. ^ „Anne Treisman 1935 - 2018” (на језику: енглески). Kahneman-Treisman Center for Behavioral Science & Public Policy. 12. 2. 2018. Приступљено 20. 8. 2022. 
  4. ^ Hotchkiss, Michael (3. 1. 2013). „Treisman wins National Medal of Science for psychology research” (на језику: енглески). Princeton University. Приступљено 20. 8. 2022. 
  5. ^ „Anne Treisman” (PDF).