Женски бенд
Женски бенд је музичка група у популарној музици која је искључиво састављена од женских музичара. Ово се разликује од групе девојака у којој су женски чланови само вокалисти, иако ова терминологија није универзално праћена. Док су сви мушки бендови уобичајени у многим рок и поп-сценама, женски бендови састављени само од жена су мање чести.
1920-1950
[уреди | уреди извор]У добу настанка џеза, током тридесетих година, женски бендови као што су: The Blue Belles, The Parisian Redheads (касније The Bricktops), All-Girl Band, The Ingenues, The Harlem Playgirls, Musical Sweethearts, и Her All-Girl Jazz Syncopators су били популарни. Бендови са женским члановима су били активни у разноврсним емисијама и раним звучним филмовима током 1920-их до 1950-их па су и документовани од стране Кристине Макги у филму Some Liked it Hot: Jazz Women in Film and Television.
1960
[уреди | уреди извор]Групе састављене искључиво од жена почеле су се појављивати с појавом рокенрола. Међу најранијим женским рок групама које су потписале са дискографским кућама су:Goldie & the Gingerbreads, The Pleasure Seekers, The Feminine Complex и Fanny.
1970-1990
[уреди | уреди извор]1975. је бенд Fanny постао први женски бенд који је био на листи Hot 100's на 40. месту. Седамдесетих година у Уједињеном Краљевству је дошло до експанзије панк музике те су се појавили и женски панк бендови као што су: The Slits, The Raincoats, Mo-dettes, Dolly Mixture.
Осамдесетих година су се формирали углавном рок састави као што су: The Go-Go's[1], Joan Jett, The Bangles.
Иако се осамдесетих година прошлог века помогло да се женске музичарке озбиљније схвате, и даље се сматрало да је то новина а то је био и свет у којем доминирају мушкарци па се објашњава оваква реакција јавности[2].
Бенд Klymaxx је постао први женски бенд који је свирао РнБ и у којем су све чланице свирале инструменте.
Уз опоравак интересовања за поп-панк бендове у САД почетком деведесетих, заједно са сценским наступима металаца, на сцени постаје ватрено са гласном музиком који су започели наступања у клубовима. Тада су Hole, Super Heroines, The Lovedolls, и L7 били најпопуларнији женски бендови.
Тих година су женски бендови почели да држе велике концерте као што су то чинили и мушки бендови.
Све-женске групе нису ограничене на само рок и поп жанрове. Британски / аустралијски гудачки квартет Bond наступа са две виолине, виолом и виолончелом а каткад певају повремени вокали који прате неке своје нумере.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "The Graces interview" (cover story), Endless Party #40, August 1989: Шарлот Кејфи интервју
- ^ "The Graces interview" (cover story), Endless Party #40, August 1989: Мередит Брукс: Сећам се да сам радила са неколико продуцентата који су ми рекли да ће набавити неког гитаристу а ја сам их подсетила да ја свирам"
Литература
[уреди | уреди извор]- Savage, Ann M. (2003). They're Playing Our Songs: Women Talk About Feminist Rock Music. Westport, Conn.: Praeger. ISBN 978-0-275-97356-8.
- Rock Chicks:The Hottest Female Rockers from the 1960s to Now by Stieven-Taylor, Alison . . Sydney: Rockpool Publishing. 2007. ISBN 978-1-921295-06-5.
- Bayton, Mavis Frock Rock: Women Performing Popular Music. . Oxford and New York: Oxford University Press. 1998. ISBN 978-0-19-816615-3.
- Carson, Mina Julia (ed.). Girls rock!: Fifty Years of Women Making Music. . Lexington, Kentucky: University Press of Kentucky. 2004. ISBN 978-0-8131-2310-3.
- Gaar, Gillian G. She's a Rebel: the History of Women in Rock & Roll. . Seattle, Washington: Seal Press. 1992. ISBN 978-1-878067-08-1.
- O'Dair, Barbara (ed.) Trouble Girls: the Rolling Stone Book of Women in Rock. . New York: Random House. 1997. ISBN 978-0-679-76874-6.
- Raphael, Amy. Never Mind the Bollocks: Women Rewrite Rock. . London: Virago. 1995. ISBN 978-1-85381-887-5.