Жилава анисовка
Жилава анисовка | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | L. cochleatus
|
Биномно име | |
Lentinellus cochleatus -(Persoon) P. Karsten
|
Жилава анисовка (Lentintinellus cohhleatus) је јестива, претежно зачинска гљива.
Опис гљиве[уреди | уреди извор]
Шешир[уреди | уреди извор]
Ширине је 2-6 цм, жуто браонкасте до црвенкастосмеђе боје, облика је левка или трубе, понекад с усеком са стране, глатке или мало набране површине, с таласастим до лепршавим подвиеним рубом.
Листићи[уреди | уреди извор]
У младости су бели, а касније бледе боје меса, неједнаке дужине, збијени, широко силазни, дубоко нажлебљених оштрица.
Дршка[уреди | уреди извор]
Исте је боје као шешир, знатно тамнија од листића, према основи тамносмеђе боје са црвенкастим тоновима, ексцентрична, пуна и жилава, ребраста, наборана.
Месо[уреди | уреди извор]
Беличасто је до сиво, кожасто у старости жилаво, у основи дршке плутасто, мирише на анис, укуса с благом компонентом аниса.
Споре[уреди | уреди извор]
Величина је 4/5 µм, брадавичаве су, отисак спора је бео.
Употреба[уреди | уреди извор]
Јестива је кад је млада, и то као зачинска гљива.
Станиште[уреди | уреди извор]
На мртвом листопадном, ређе на четинарском дрвету, на трулим пањевима и одумрлом корену, расте грмолико, често се појављује, од јула до октобра.
Напомена[уреди | уреди извор]
Жилаву анисовку најчешће је лако препознати и одредити по специфичном мирису на анис и по нажлебљеним оштрицама листића, изузев варијетета који нема мирис Lentintinellus cochleatus var. inoles. Зато ју је готово немогуће заменити неком другом врстом.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Флик, Маркус (2010). Која је ово гљива?. Београд: Марсо. стр. 383. ISBN 978-86-6107-064-8.