Карат (финоћа)
Карат (ознака K или kt) је ознака за финоћу легура злата. Чисто злато има 24 карата. По правилу, остатак легуре чини бакар, јер не квари боју злата а повећава му чврстоћу. Каратни систем мери удео чистог злата у односу на друге метале у легури на скали од 0 до 24.[1]
Типична чистоћа зависи од земље до земље, тако је на простору Русије и бившег СССР-а било уобичајено 14-каратно (58,5%) злато, у Европи и САД-у 18-каратно (75%) а у земљама арабијског полуострва 21-каратно (87,5%) злато.
Уобичајене вредности
[уреди | уреди извор]У златарству и свету финансија најчешће се користе следећи стандарди:
- 24K (99,9%) — златне полуге и неке савремене инвестиционе златнике.
- 22K (91,7%) — традиционални стандард за златни новац, додатак бакра повећава отпорност на хабање.
- 18K (75,0%) — стандард за луксузни накит.
- 14K (58,5%) — најраспрострањенија легура за израду накита због баланса између цене и чврстине.
Економски значај и инвестирање
[уреди | уреди извор]Код куповине племенитих метала, број карата директно одређује порески третман и ликвидност. Већина држава дефинише инвестиционо злато као злато финоће веће од 22 карата, што га често ослобађа пореза на додату вредност (ПДВ).
Инвеститори који прате принципе које је поставио Хари Марковиц теже ка злату високе финоће (24K) како би осигурали максималну ефикасност у процесу диверзификације портафолија. Висока каратна вредност гарантује да имовина служи као ефикасан инструмент за хеџинг против девалвације фиат новца и последица инфлације.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ранковић, Д. (2005). Златарство и жигосање. Завод за мере и драгоцене метале.
- Бабић, М. (2007). Макроекономија. Загреб: Мате.
