Пређи на садржај

Кичмени живци

С Википедије, слободне енциклопедије

Кичмени живци (лат. nervi spinales) су део периферног нервног система кога сачињавају живци који полазе са кичмене мождине. Код човека их има 31 пар и полазе са кичмене мождине помоћу два корена:[1][2][3][4]

  • предњи корен (radix anterior), полази са предњих рогова сиве масе кичмене мождине; углавном садржи моторна живчана влакна за мишиће удова и трупа
  • задњи корен' (radix posterior), полази са задњих рогова кичмене мождине; граде га сензитивна живчана влакна која улазе у кичмену мождину; њему је придодат сензитивни кичмени живчани чвор (ganglion spinale).

Гране кичмених живаца

[уреди | уреди извор]

По изласку из кичмене мождине корени се спајају и награде кичмени живац. Део кичмене мождине са кога полази један пар нерава назива се сегмент. Живац излази кроз међупршљенски отвор и грана се на 4 гране:

  • предња или моторна грана (ramus anterior)
  • задња или сензитивна грана (ramus posterior)
  • можданична грана (ramus meningeus)
  • спојничка грана (ramus communicans albus), која представља спојницу са симпатичким стаблом.

Плексуси

[уреди | уреди извор]

По изласку из кичмене мождине, живци формирају сплетове (plexus) од којих полазе живци за поједине делове тела.

Вратни сплет (plexus cervicalis)

[уреди | уреди извор]

Граде га предње гране прва четири кичмена живца. Од њега полазе две врсте грана:

  • сензитивне за кожу врата, уха, рамена и горњег дела грудног коша;
  • моторне које инервишу мишиће врата и дијафрагму.

Рамени сплет (plexus brachialis)

[уреди | уреди извор]

Рамени сплет граде предње гране од 5. до 8. живца и први грудни живац. Од њега полазе три примарна живчана снопа од којих полазе живци за кожу и мишиће рамена и руку.

Међуребарни живци (nervi intercostales)

[уреди | уреди извор]

У пределу грудног коша се не формирају сплетови већ од грана спиналних живаца настају међуребарни живци. У сваки међуребарни простор улази по један живац.

Слабински сплет (plexus lumbalis)

[уреди | уреди извор]

Граде га први, други, трећи и четврти слабински живац. Његове најважније гране су:

  • бутни живац (n. femoris) који инервише предње мишиће и кожу предње стране бута;
  • запорни живац (n. obturatorius) који инервише унутрашње мишиће бута и кожу унутрашње стране бута.

Крсни сплет (plexus sacralis)

[уреди | уреди извор]

Граде 4. и 5. слабински и 1, 2. и 3. крсни живац. Његове најважније гране су:

  • бочне гране које инервишу седалне мишиће;
  • велики седални живац (n. ischiadicus) који инервише задње мишиће бута и грана се на лишњачки и голењачки живац.

Стидни сплет (plexus pudendus)

[уреди | уреди извор]

Предње гране 3, 4. и 5. крсног живца граде овај сплет. Завршна грана је стидни живац, који инервише мишиће међице и кожу спољашњих полних органа.

Тртични сплет (plexus coccygeus)

[уреди | уреди извор]

Представља у ствари сојницу предње гране петог крсног и тртичног живца. Оживчава кожу чмара.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Berberović Љ., Хаџиселимовић Р., Диздравић И. : Медицинска антропологија. Светлост, Сарајево. 1987. ISBN 978-86-01-00364-4.
  2. ^ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. : Биологија 2. Светлост, Сарајево. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
  3. ^ Хаџиселимовић Р., Маслић Е. : Основи етологије – Биологија понашања животиња и људи. Сарајево, Сарајево. 1999. ISBN 978-9958-21-091-4.
  4. ^ Софраџија A., Шољан Д., Хаџиселимовић Р. : Биологија 1, Светлост, Сарајево. 2003. ISBN 978-9958-10-592-0.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Хале. В, Г, Моргам, Ј, П: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
  • Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, београд, 1989.
  • Поповић С: Ембриологија човека, Дечије новине, Београд, 1990.
  • Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]