Кичмени живци
Кичмени живци (лат. nervi spinales) су део периферног нервног система кога сачињавају живци који полазе са кичмене мождине. Код човека их има 31 пар и полазе са кичмене мождине помоћу два корена:[1][2][3] [4]
- предњи корен (radix anterior), полази са предњих рогова сиве масе кичмене мождине; углавном садржи моторна живчана влакна за мишиће удова и трупа
- задњи корен' (radix posterior), полази са задњих рогова кичмене мождине; граде га сензитивна живчана влакна која улазе у кичмену мождину; њему је придодат сензитивни кичмени живчани чвор (ganglion spinale).
Гране кичмених живаца[уреди | уреди извор]
По изласку из кичмене мождине корени се спајају и награде кичмени живац. Део кичмене мождине са кога полази један пар нерава назива се сегмент. Живац излази кроз међупршљенски отвор и грана се на 4 гране:
- предња или моторна грана (ramus anterior)
- задња или сензитивна грана (ramus posterior)
- можданична грана (ramus meningeus)
- спојничка грана (ramus communicans albus), која представља спојницу са симпатичким стаблом.
Плексуси[уреди | уреди извор]
По изласку из кичмене мождине, живци формирају сплетове (plexus) од којих полазе живци за поједине делове тела.
Вратни сплет (plexus cervicalis)[уреди | уреди извор]
Граде га предње гране прва четири кичмена живца. Од њега полазе две врсте грана:
- сензитивне за кожу врата, уха, рамена и горњег дела грудног коша;
- моторне које инервишу мишиће врата и дијафрагму.
Рамени сплет (plexus brachialis)[уреди | уреди извор]
Рамени сплет граде предње гране од 5. до 8. живца и први грудни живац. Од њега полазе три примарна живчана снопа од којих полазе живци за кожу и мишиће рамена и руку.
Међуребарни живци (nervi intercostales)[уреди | уреди извор]
У пределу грудног коша се не формирају сплетови већ од грана спиналних живаца настају међуребарни живци. У сваки међуребарни простор улази по један живац.
Слабински сплет (plexus lumbalis)[уреди | уреди извор]
Граде га први, други, трећи и четврти слабински живац. Његове најважније гране су:
- бутни живац (n. femoris) који инервише предње мишиће и кожу предње стране бута;
- запорни живац (n. obturatorius) који инервише унутрашње мишиће бута и кожу унутрашње стране бута.
Крсни сплет (plexus sacralis)[уреди | уреди извор]
Граде 4. и 5. слабински и 1, 2. и 3. крсни живац. Његове најважније гране су:
- бочне гране које инервишу седалне мишиће;
- велики седални живац (n. ischiadicus) који инервише задње мишиће бута и грана се на лишњачки и голењачки живац.
Стидни сплет (plexus pudendus)[уреди | уреди извор]
Предње гране 3, 4. и 5. крсног живца граде овај сплет. Завршна грана је стидни живац, који инервише мишиће међице и кожу спољашњих полних органа.
Тртични сплет (plexus coccygeus)[уреди | уреди извор]
Представља у ствари сојницу предње гране петог крсног и тртичног живца. Оживчава кожу чмара.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Део кичмене мождине приказује десну бочну страну. Дура је отворена да би се видели корени живаца -
Распоред кожних живаца: Вентрлни аспект -
Распоред кожних живаца: Дорзални аспект -
Кичмена мождина са тврдим омотачем, на излазу живца -
Кичмена мождина са предњим I задњим коријенима кичмених живаца -
Дуги приказ кичмене мождине -
Пројекција кичмене мождине у живце (моторни – црвено; сензорни – плаво) -
Пројекција кичмене мождине у живце (моторни – црвено; сензорни – плаво), плави сензор).
- Слике дисекција
-
Мозак: доњи аспект, дубока дисекција -
Мозак: доњи аспект, дубока дисекција. -
Спинални живци: кичмена мождина и њен канал #дубока дисекција#
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Berberović Љ., Хаџиселимовић Р., Диздравић И. : Медицинска антропологија. Светлост, Сарајево. 1987. ISBN 978-86-01-00364-4.
- ^ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. : Биологија 2. Светлост, Сарајево. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
- ^ Хаџиселимовић Р., Маслић Е. : Основи етологије – Биологија понашања животиња и људи. Сарајево, Сарајево. 1999. ISBN 978-9958-21-091-4.
- ^ Софраџија A., Шољан Д., Хаџиселимовић Р. : Биологија 1, Светлост, Сарајево. 2003. ISBN 978-9958-10-592-0.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
- Хале. В, Г, Моргам, Ј, П: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
- Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
- Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
- Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
- Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, београд, 1989.
- Поповић С: Ембриологија човека, Дечије новине, Београд, 1990.
- Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
- Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995
