Kičmeni živci
Kičmeni živci (lat. nervi spinales) su deo perifernog nervnog sistema koga sačinjavaju živci koji polaze sa kičmene moždine. Kod čoveka ih ima 31 par i polaze sa kičmene moždine pomoću dva korena:[1][2][3] [4]
- prednji koren (radix anterior), polazi sa prednjih rogova sive mase kičmene moždine; uglavnom sadrži motorna živčana vlakna za mišiće udova i trupa
- zadnji koren' (radix posterior), polazi sa zadnjih rogova kičmene moždine; grade ga senzitivna živčana vlakna koja ulaze u kičmenu moždinu; njemu je pridodat senzitivni kičmeni živčani čvor (ganglion spinale).
Grane kičmenih živaca[uredi | uredi izvor]
Po izlasku iz kičmene moždine koreni se spajaju i nagrade kičmeni živac. Deo kičmene moždine sa koga polazi jedan par nerava naziva se segment. Živac izlazi kroz međupršljenski otvor i grana se na 4 grane:
- prednja ili motorna grana (ramus anterior)
- zadnja ili senzitivna grana (ramus posterior)
- moždanična grana (ramus meningeus)
- spojnička grana (ramus communicans albus), koja predstavlja spojnicu sa simpatičkim stablom.
Pleksusi[uredi | uredi izvor]
Po izlasku iz kičmene moždine, živci formiraju spletove (plexus) od kojih polaze živci za pojedine delove tela.
Vratni splet (plexus cervicalis)[uredi | uredi izvor]
Grade ga prednje grane prva četiri kičmena živca. Od njega polaze dve vrste grana:
- senzitivne za kožu vrata, uha, ramena i gornjeg dela grudnog koša;
- motorne koje inervišu mišiće vrata i dijafragmu.
Rameni splet (plexus brachialis)[uredi | uredi izvor]
Rameni splet grade prednje grane od 5. do 8. živca i prvi grudni živac. Od njega polaze tri primarna živčana snopa od kojih polaze živci za kožu i mišiće ramena i ruku.
Međurebarni živci (nervi intercostales)[uredi | uredi izvor]
U predelu grudnog koša se ne formiraju spletovi već od grana spinalnih živaca nastaju međurebarni živci. U svaki međurebarni prostor ulazi po jedan živac.
Slabinski splet (plexus lumbalis)[uredi | uredi izvor]
Grade ga prvi, drugi, treći i četvrti slabinski živac. Njegove najvažnije grane su:
- butni živac (n. femoris) koji inerviše prednje mišiće i kožu prednje strane buta;
- zaporni živac (n. obturatorius) koji inerviše unutrašnje mišiće buta i kožu unutrašnje strane buta.
Krsni splet (plexus sacralis)[uredi | uredi izvor]
Grade 4. i 5. slabinski i 1, 2. i 3. krsni živac. Njegove najvažnije grane su:
- bočne grane koje inervišu sedalne mišiće;
- veliki sedalni živac (n. ischiadicus) koji inerviše zadnje mišiće buta i grana se na lišnjački i golenjački živac.
Stidni splet (plexus pudendus)[uredi | uredi izvor]
Prednje grane 3, 4. i 5. krsnog živca grade ovaj splet. Završna grana je stidni živac, koji inerviše mišiće međice i kožu spoljašnjih polnih organa.
Trtični splet (plexus coccygeus)[uredi | uredi izvor]
Predstavlja u stvari sojnicu prednje grane petog krsnog i trtičnog živca. Oživčava kožu čmara.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Deo kičmene moždine prikazuje desnu bočnu stranu. Dura je otvorena da bi se videli koreni živaca -
Raspored kožnih živaca: Ventrlni aspekt -
Raspored kožnih živaca: Dorzalni aspekt -
Kičmena moždina sa tvrdim omotačem, na izlazu živca -
Kičmena moždina sa prednjim I zadnjim korijenima kičmenih živaca -
Dugi prikaz kičmene moždine -
Projekcija kičmene moždine u živce (motorni – crveno; senzorni – plavo) -
Projekcija kičmene moždine u živce (motorni – crveno; senzorni – plavo), plavi senzor).
- Slike disekcija
-
Mozak: donji aspekt, duboka disekcija -
Mozak: donji aspekt, duboka disekcija. -
Spinalni živci: kičmena moždina i njen kanal #duboka disekcija#
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Berberović Lj., Hadžiselimović R., Dizdravić I. : Medicinska antropologija. Svetlost, Sarajevo. 1987. ISBN 978-86-01-00364-4.
- ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
- ^ Hadžiselimović R., Maslić E. : Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo, Sarajevo. 1999. ISBN 978-9958-21-091-4.
- ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svetlost, Sarajevo. 2003. ISBN 978-9958-10-592-0.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Hale. V, G, Morgam, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
- Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
- Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
- Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
- Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
- Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
- Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995
