Корисник:Дамy357/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Протеини који везују пеницилин[уреди | уреди извор]
Протеини који везују пеницилин — ПВП (енгл. Пенициллин-биндинг протеинс — ПБП) се дефинишу као протеини који који су способни да ковалентно вежу пеницилин и друге β-лактамске антибиотике. Номенклатура ПВП-а се врши према опадајућој молекулској маси, која је између 40 и 140 кДа. Број различитих ПВП-а варира између бактеријских врста и креће се од 2 до 8 док сама бактерија има између 1000 и 10000 ПВП-а, што чини око 1% укупног броја протеина у мембрани.[1]
Класификација ПВП-а[уреди | уреди извор]
Протеини који везују пеницилин су најшире класификовани по молекулској маси на оне са малом и оне са великом молекулском масом. ПВП-и са малом молекулском масом (40-50 кДа) су бројни у мембрани и мање сензитивни на пеницилине од тешких протеина. Ова група није есенцијална за раст микроорганизама. ПВП-и са великом молекулском масом (60-140кДа) су сензитивнији на пеницилине и мање заступљени у цитоплазматичној мембрани од лаких али су есенцијални за раст и развој микроорганизма [1][2]
Функција ПВП-а[уреди | уреди извор]
ПВП-и учествују у последњим фазама синтезе пептидогликана који је основна компонента ћелијског зида бактерија. Синтеза компонената ћелијског зида је неопходна за раст и деобу бактеријске ћелије стога инхибицаија пептидогликана има бактериоцидни или бактериостатски ефекат. Везивање антибиотика за ПВП-е изазива морфолошке промене у виду издуживања ћелије пре лизе. Ова појава се назива филаментозни раст и није је могуће уочити при утицају свих β-лактамимских антибиотика на бактеријску ћелију. Такође због изражене селективности деловања на само одређене ПВП-е неки β-лактами доводе до другачијих морфолошких промена. Највише изучени ПВП-и су у бактерији Е. Цоли која поседује 7 различитих протеина ове врсте (ПВП-1а, ПВП-1б, ПВП-2, ПВП-3, ПВП-4, ПВП-5 и ПВП-6). Од њих ПВП-1а, ПВП-1б, ПВП-2 и ПВП-3 спадају у групу са великом молекулском масом и есенцијални су за функционисање бактерије. Ови протеини се везују за β-лактаме иреверзибилно док протеини ПВП-4, ПВП-5 и ПВП-6 имају малу молекулску масу, нису есенцијални и комплекси које граде са β-лактамима су краткотрајни.[1]
| Врста Протеина | MM | Физиолошка функција протеина | Антибиотик за кога протеин има највећи афинитет |
|---|---|---|---|
| ПВП-1а | 91 кДа | Контрола издуживања ћелије | Већина цефалоспорина |
| ПВП-1б | 87 кДа | Контрола издуживања ћелије | Већина цефалоспорина |
| ПВП-2 | 66 кДа | Одржавања облика ћелије | Мецилинам и Клавулонска киселина |
| ПВП-3 | 60 кДа | Форимирање септума | Цефалексин и Мезоцилин |
| ПВП-4 | 49кДа | - | Безилпенцилин и Ампицилин |
| ПВП-5 | 42кДа | Контрола степена умрежавања у пептидогликану | Цефокситин |
| ПВП-6 | 40кДа | Контрола степена умрежавања у пептидогликану | Цефокситин |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Проф.др Љубиша Тописировић; др Бранко Јовчић. Антибиотици: молекуларни механизми деловања и резистенције. Универзитет у Београду Биолошки факултет. стр. 48—53. ИСБН 978-86-7078-098-9.
- ^ Басу Ј, Цхаттопадхyаy Р, Кунду M, Цхакрабарти П (1992). „Пурифицатион анд партиал цхарацтеризатион оф а пенициллин-биндинг протеин фром Мyцобацтериум смегматис.”.