Proteini koji vezuju penicilin[уреди | уреди извор]

Proteini koji vezuju penicilin — PVP (engl. Penicillin-binding proteins — PBP) se definišu kao proteini koji koji su sposobni da kovalentno vežu penicilin i druge β-laktamske antibiotike. Nomenklatura PVP-a se vrši prema opadajućoj molekulskoj masi, koja je između 40 i 140 kDa. Broj različitih PVP-a varira između bakterijskih vrsta i kreće se od 2 do 8 dok sama bakterija ima između 1000 i 10000 PVP-a, što čini oko 1% ukupnog broja proteina u membrani.^[1]

Klasifikacija PVP-a[уреди | уреди извор]

Proteini koji vezuju penicilin su najšire klasifikovani po molekulskoj masi na one sa malom i one sa velikom molekulskom masom. PVP-i sa malom molekulskom masom (40-50 kDa) su brojni u membrani i manje senzitivni na peniciline od teških proteina. Ova grupa nije esencijalna za rast mikroorganizama. PVP-i sa velikom molekulskom masom (60-140kDa) su senzitivniji na peniciline i manje zastupljeni u citoplazmatičnoj membrani od lakih ali su esencijalni za rast i razvoj mikroorganizma ^[1]^[2]

Funkcija PVP-a[уреди | уреди извор]

PVP-i učestvuju u poslednjim fazama sinteze peptidoglikana koji je osnovna komponenta ćelijskog zida bakterija. Sinteza komponenata ćelijskog zida je neophodna za rast i deobu bakterijske ćelije stoga inhibicaija peptidoglikana ima bakteriocidni ili bakteriostatski efekat. Vezivanje antibiotika za PVP-e izaziva morfološke promene u vidu izduživanja ćelije pre lize. Ova pojava se naziva filamentozni rast i nije je moguće uočiti pri uticaju svih β-laktamimskih antibiotika na bakterijsku ćeliju. Takođe zbog izražene selektivnosti delovanja na samo određene PVP-e neki β-laktami dovode do drugačijih morfoloških promena. Najviše izučeni PVP-i su u bakteriji E. Coli koja poseduje 7 različitih proteina ove vrste (PVP-1a, PVP-1b, PVP-2, PVP-3, PVP-4, PVP-5 i PVP-6). Od njih PVP-1a, PVP-1b, PVP-2 i PVP-3 spadaju u grupu sa velikom molekulskom masom i esencijalni su za funkcionisanje bakterije. Ovi proteini se vezuju za β-laktame ireverzibilno dok proteini PVP-4, PVP-5 i PVP-6 imaju malu molekulsku masu, nisu esencijalni i kompleksi koje grade sa β-laktamima su kratkotrajni.^[1]

Vrsta Proteina	MM	Fiziološka funkcija proteina	Antibiotik za koga protein ima najveći afinitet
PVP-1a	91 kDa	Kontrola izduživanja ćelije	Većina cefalosporina
PVP-1b	87 kDa	Kontrola izduživanja ćelije	Većina cefalosporina
PVP-2	66 kDa	Održavanja oblika ćelije	Mecilinam i Klavulonska kiselina
PVP-3	60 kDa	Forimiranje septuma	Cefaleksin i Mezocilin
PVP-4	49kDa	-	Bezilpencilin i Ampicilin
PVP-5	42kDa	Kontrola stepena umrežavanja u peptidoglikanu	Cefoksitin
PVP-6	40kDa	Kontrola stepena umrežavanja u peptidoglikanu	Cefoksitin

Reference[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Prof.dr Ljubiša Topisirović; dr Branko Jovčić. Antibiotici: molekularni mehanizmi delovanja i rezistencije. Univerzitet u Beogradu Biološki fakultet. стр. 48—53. ISBN 978-86-7078-098-9.
^ Basu J, Chattopadhyay R, Kundu M, Chakrabarti P (1992). „Purification and partial characterization of a penicillin-binding protein from Mycobacterium smegmatis.”.

[Antibiotici-1] а ^б ^в Prof.dr Ljubiša Topisirović; dr Branko Jovčić. Antibiotici: molekularni mehanizmi delovanja i rezistencije. Univerzitet u Beogradu Biološki fakultet. стр. 48—53. ISBN 978-86-7078-098-9.

[2] Basu J, Chattopadhyay R, Kundu M, Chakrabarti P (1992). „Purification and partial characterization of a penicillin-binding protein from Mycobacterium smegmatis.”.

[1]

[2]