Корисник:Доматриос/Изгубљено време (Пруст)

Трагајући за „ изгубљеним временом", Марсел Пруст поставља значајан психолошки проблем реорганизације времена посредством мишљења, успомена и сећања. У литератури обнавља мноштво успомена везаних за прошлост, одређено место и време. Користи механизам непосредних чулних сензација, подражаја, обично сензација мириса. Сензације изазивају тренутну реминисценцију, успостављајући однос и комуникацију са сликама искуства из подсвести и сећања. Из подсвести онога што је у детињству доживeо, Пруст с великим успехом евоцира слике догађаја из тога доба и ‘успоставља минули ток времена у садашњости’.

Средине у којима се некад кретао поново се образују и организују, искрсава време, личности, догађаји, кругови Сванових, Германових, Вердиренових... Објективни ток времена најпре је заустављен, затим је пронађено време у наслагама реминисценција, потом је оригиналном списатељском техником време осмишљено и у стварност постављено. На тај начин Пруст отвара проблем психолошког времена које се с истим интензитетом може успоставити, обновити и поново доживети. Сфера живота помера се на целокупна искуства унатраг захваљујући медијуму времена, при чему се користе многобројни асоцијативни путеви мишљења.