Сфера

С Википедије, слободне енциклопедије
Модел сфере. Тамноплавим линијама је извучена мрежа, која покрива ову површ. Сама сфера на слици је транспарентно-бела, што је уочљиво делимичном видљивошћу мреже на њеној сакривеној страни.

Сфера у математици примарно означава површину у тродимензионом простору. У том смислу се може дефинисати као геометријско место тачака у простору, чије је растојање од дате тачке O константно и износи r. Притом се O назива центром сфере, а r њеним полупречником. Део простора, којег сфера ограничава се назива лоптом.

Једначине сфере[уреди | уреди извор]

Сфера се у декартовом координатном систему може представити једначином:

,

где је тачка C = (xc, yc, zc) центар сфере, а r њен полупречник.

Координате из ове једначине се могу разложити и на појединачне компоненте:

Особине[уреди | уреди извор]

Површина сфере је дефинисана њеним полупречником, и износи[1]:

Иако је сфера као површ шупља, она у простору ограничава одређену запремину, која се такође може дефинисати полупречником те сфере, и износи[1]:

Затворена запремина[уреди | уреди извор]

Сфера и описани цилиндар

У три димензије, запремина унутар сфере (тј. запремина лопте, али се класично назива запремина сфере) је

где је r полупречник а d пречник сфере. Архимед је први извео ову формулу показујући да је запремина унутар сфере двоструко већа од запремине између сфере и описаног цилиндра те сфере (имају висину и пречник једнаке пречнику сфере).[2] Ово се може доказати уписивањем конуса у полусферу, уз напомену да је површина попречног пресека конуса плус површина попречног пресека сфере иста као и површина попречног пресека описаног цилиндра, и применом Кавалијеријевог принципа.[3] Ова формула се такође може извести коришћењем интегралног рачуна, односно интеграције дискова да се саберу запремине бесконачног броја кружних дискова бесконачно мале дебљине наслаганих један поред другог и центрираних дуж x-осе од x = −r до x = r, под претпоставком да је сфера полупречника r је центрирана у координатном почетку.

Доказ запремине сфере, коришћењем калкулуса

На било ком датом x, инкрементална запремина (δV) једнака је производу површине попречног пресека диска у x и његове дебљине (δx):

Укупна запремина је збир свих инкременталних запремина:

У лимиту како се δx приближава нули,[4] ова једначина постаје:

У било ком датом x, правоугли троугао повезује x, y и r са исходиштем; дакле, примена Питагорине теореме даје:

Коришћење ове замене даје

који се може проценити да би дао резултат

Алтернативна формула се налази помоћу сферних координата, са елементом запремине

тако да је

За већину практичних сврха, запремина унутар сфере уписане у коцку може се апроксимирати као 52,4% запремине коцке, пошто је V = π/6 d3, где је d пречник сфере и такође дужина странице коцке и π/6 ≈ 0,5236. На пример, сфера пречника 1 m има 52,4% запремине коцке са дужином ивице 1 m, или око 0,524 m3.

Површина[уреди | уреди извор]

Површина сфере полупречника r је:

Архимед је први извео ову формулу[5] из чињенице да пројекција на бочну површину описаног цилиндра очувава површину.[6] Други приступ добијању формуле долази из чињенице да је она једнака деривату формуле за запремину у односу на r, јер се укупна запремина унутар сфере полупречника r може сматрати збиром површине бесконачног броја сферних шкољки бесконачно мале дебљине концентрично наслаганих једна унутар друге од полупречника 0 до полупречника r. При инфинитезималној дебљини, неслагање између унутрашње и спољашње површине било које дате шкољке је инфинитезимално мало, а елементарна запремина на радијусу r је једноставно производ површине на радијусу r и бесконачно мале дебљине.

Доказ површине, коришћењем калкулуса

На било ком датом полупречнику r,[note 1] инкрементална запремина (δV) једнака је производу површине на полупречнику r (A(r)) и дебљине љуске (δr):

Укупна запремина је збир свих запремина шкољке:

У лимиту како се δr приближава нули[4] ова једначина постаје:

Заменом V се добија:

Диференцирање обе стране ове једначине у односу на r даје A као функцију r:

Ово се углавном скраћено записује као:

где се r сада сматра фиксним полупречником сфере.

Алтернативно, елемент површине на сфери је дат у сферним координатама са dA = r2 sin θ dθ dφ. У Декартовим координатама, елемент површине је

Укупна површина се тако може добити интеграцијом:

Сфера има најмању површину од свих површина које обухватају дату запремину, а обухвата највећу запремину међу свим затвореним површинама са датом површином.[7] Сфера се стога појављује у природи: на пример, мехурићи и мале капи воде су отприлике сферне, јер површински напон локално минимизира површину.

Површина у односу на масу лопте назива се специфична површина и може се изразити из горе наведених једначина као

где је ρ густина (однос масе и запремине).

Уопштење сфере[уреди | уреди извор]

Сфера се може уопштити и на друге просторе и метрике, осим , следећи њену основну дефиницију да се ради о геометријском месту тачака, подједнако удаљеним од једне централне тачке. Пример њене примене у неком другом простору је нпр. у , где је она заправо кружница.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ r is being considered as a variable in this computation.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б О сфери на wolfram.com (језик: енглески), приступљено 28.01.2010.
  2. ^ Steinhaus 1969, p. 223.
  3. ^ „The volume of a sphere - Math Central”. mathcentral.uregina.ca. Приступљено 2019-06-10. 
  4. ^ а б E.J. Borowski; J.M. Borwein (1989). Collins Dictionary of Mathematics. стр. 141, 149. ISBN 978-0-00-434347-1. 
  5. ^ Weisstein, Eric W. „Sphere”. MathWorld. 
  6. ^ Steinhaus 1969, p. 221.
  7. ^ Osserman, Robert (1978). „The isoperimetric inequality”. Bulletin of the American Mathematical Society. 84 (6): 1187. doi:10.1090/S0002-9904-1978-14553-4Слободан приступ. Приступљено 14. 12. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]