Корисник:Емилија12345/песак

Социјална зрелост детета

је повезана са емоционалном зрелошћу детета. Важна је за свако дете, јер уласком у школу постају битне норме понашања које важе у групи вршњака, у разреду. Поласком у школу, дете чини велик помак у развоју друштвених односа. Оно излази из познате породичне ситуације, где је било заштићено и неретко имало повлашћен положај. У исто време, дете улази у нову и цесто непредвидиву социјалну ситуацију, у којој се само мора изборити за свој положај. Вршњаци постају критеријум за упоређивање, они на јасан начин оцењују дете, дајући му до знања да ли га прихватају или не. Све су то елементи у изграђивању властите слике о себи и развоју самопоштовања. Социјална зрелост истовремено представља прилагођавање на друштвене обавезе, усвајање моралних норми, вредности и понашање у околини. Она укључује и вештину комуникације и сарадња са вршњацима, али и прихватање ауторитета. Дете овог узраста ужива у осећању припадности, воли да буде прво, у стању је да се саосећа са другима и у стању је да разликује пожељно од непожељног понашања. Оно се мозе свакодневно одвојити од породице, само обући, бринути о себи и својим стварима. Колико ће дете развити самосталност, највише зависи од односа родитеља према дететовим жељама и активностима. Ако су деца на предшколском узрасту навикла да многе ствари обављају други уместо њих, имаће мању сигурност у себе и мањи интерес за самостално извршавање задатака, што це негативно утицати на прихватање школских обавеза и њихово испуњавање.

Полазак у школу

Полазак у школу је један од преломних догађаја у животу детета.Оно треба да се адаптира на школски колектив и прихвати ауторитет учитеља, одговори на захтеве и очекивања родитеља и усвоји другачији распоред дневних активности. У контексту познавања психо-социјалних тешкоћа, које се јављају као последица моторичких поремећаја, можемо претпоставити да је за дете са моторичким сметњама, полазак у школу високостресни животни догађај.Лишена спонтаног стицања искустава, због природе моторичког оштећења с једне стране и због изостанка или неадекватних подстицаја у предшколским васпитно-образовним установама с друге стране,многа деца са моторичким поремећајима, не показују спремност за полазак у школу и не могу да одговоре захтевима који се пред њих постављају. У контексту савремених тежњи за инклузијом деце са посебним потребама, ова питања добијају на тежини и значају. Анализирајући доступне истраживачке резултате, оцењујемо да недостају подаци, који би говорили о специфичном и диференцијално дијагностичком статусу деце са поремећајима у моторичком понашању, у односу на децу типичне популације, приликом поласка у школу. Ови подаци не би имали само сазнајну и теоријску вредност, већ и важне практичне импликације. Наиме, само на темељу објективних и поузданих истраживачких налаза, могуће је планирати и организовати адекватну припрему ове категорије деце за полазак у школу.

Зрелост за полазак у школу

Нормалан телесни развој омогућава детету да лакше ухвати ритам и темпо школског рада, да лакше савлада многе телесне и психичке напоре, који га чекају у школи, али је и значајан за развој његове личности. Телесну зрелост одређује лекар приликом прегледа.Интелектуална зрелост детета обухвата добро развијен говор, који је основа за развијање дечјег мишљења и један од битних услова људске комуникације, преношења искустава и учења. Од детета које креће у школу очекује се и развијеност памћења, која зависи од дететових интересовања, активном ставу и уочавању логичких веза.На почетку школовања дете ће морати овладати графомоторичким вештинама које имају значајан утицај на савладавање вештина читања и писања које су темељне вештине даљег школовања.

Спољашње везе

• Емисија На каучу - Адолесценција на Српској Научној Телевизији.