Корисник:Emilija12345/песак

Socijalna zrelost deteta

je povezana sa emocionalnom zrelošću deteta. Važna je za svako dete, jer ulaskom u školu postaju bitne norme ponašanja koje važe u grupi vršnjaka, u razredu. Polaskom u školu, dete čini velik pomak u razvoju društvenih odnosa. Ono izlazi iz poznate porodične situacije, gde je bilo zaštićeno i neretko imalo povlašćen položaj. U isto vreme, dete ulazi u novu i cesto nepredvidivu socijalnu situaciju, u kojoj se samo mora izboriti za svoj položaj. Vršnjaci postaju kriterijum za upoređivanje, oni na jasan način ocenjuju dete, dajući mu do znanja da li ga prihvataju ili ne. Sve su to elementi u izgrađivanju vlastite slike o sebi i razvoju samopoštovanja. Socijalna zrelost istovremeno predstavlja prilagođavanje na društvene obaveze, usvajanje moralnih normi, vrednosti i ponašanje u okolini. Ona uključuje i veštinu komunikacije i saradnja sa vršnjacima, ali i prihvatanje autoriteta. Dete ovog uzrasta uživa u osećanju pripadnosti, voli da bude prvo, u stanju je da se saoseća sa drugima i u stanju je da razlikuje poželjno od nepoželjnog ponašanja. Ono se moze svakodnevno odvojiti od porodice, samo obući, brinuti o sebi i svojim stvarima. Koliko će dete razviti samostalnost, najviše zavisi od odnosa roditelja prema detetovim željama i aktivnostima. Ako su deca na predškolskom uzrastu navikla da mnoge stvari obavljaju drugi umesto njih, imaće manju sigurnost u sebe i manji interes za samostalno izvršavanje zadataka, što ce negativno uticati na prihvatanje školskih obaveza i njihovo ispunjavanje.

Polazak u školu

Polazak u školu je jedan od prelomnih događaja u životu deteta.Ono treba da se adaptira na školski kolektiv i prihvati autoritet učitelja, odgovori na zahteve i očekivanja roditelja i usvoji drugačiji raspored dnevnih aktivnosti. U kontekstu poznavanja psiho-socijalnih teškoća, koje se javljaju kao posledica motoričkih poremećaja, možemo pretpostaviti da je za dete sa motoričkim smetnjama, polazak u školu visokostresni životni događaj.Lišena spontanog sticanja iskustava, zbog prirode motoričkog oštećenja s jedne strane i zbog izostanka ili neadekvatnih podsticaja u predškolskim vaspitno-obrazovnim ustanovama s druge strane,mnoga deca sa motoričkim poremećajima, ne pokazuju spremnost za polazak u školu i ne mogu da odgovore zahtevima koji se pred njih postavljaju. U kontekstu savremenih težnji za inkluzijom dece sa posebnim potrebama, ova pitanja dobijaju na težini i značaju. Analizirajući dostupne istraživačke rezultate, ocenjujemo da nedostaju podaci, koji bi govorili o specifičnom i diferencijalno dijagnostičkom statusu dece sa poremećajima u motoričkom ponašanju, u odnosu na decu tipične populacije, prilikom polaska u školu. Ovi podaci ne bi imali samo saznajnu i teorijsku vrednost, već i važne praktične implikacije. Naime, samo na temelju objektivnih i pouzdanih istraživačkih nalaza, moguće je planirati i organizovati adekvatnu pripremu ove kategorije dece za polazak u školu.

Zrelost za polazak u školu

Normalan telesni razvoj omogućava detetu da lakše uhvati ritam i tempo školskog rada, da lakše savlada mnoge telesne i psihičke napore, koji ga čekaju u školi, ali je i značajan za razvoj njegove ličnosti. Telesnu zrelost određuje lekar prilikom pregleda.Intelektualna zrelost deteta obuhvata dobro razvijen govor, koji je osnova za razvijanje dečjeg mišljenja i jedan od bitnih uslova ljudske komunikacije, prenošenja iskustava i učenja. Od deteta koje kreće u školu očekuje se i razvijenost pamćenja, koja zavisi od detetovih interesovanja, aktivnom stavu i uočavanju logičkih veza.Na početku školovanja dete će morati ovladati grafomotoričkim veštinama koje imaju značajan uticaj na savladavanje veština čitanja i pisanja koje su temeljne veštine daljeg školovanja.

Spoljašnje veze

• Emisija Na kauču - Adolescencija na Srpskoj Naučnoj Televiziji.