Корисник:Иваннртд1614/песак
ЈАПАНСКИ ОБИЧАЈИ[уреди | уреди извор]
Премда је граматика лака, Јапански важи за најтежи језик на свету, јер се у јапансклом не броје само изговорене речи, већ се нисансирају I осећаји који се изговором изражавају.
Амерички војници који су након другог светског рата били стационирани у Јапану увек су изнова доживљавали пораз покушавајући да примене своје тешко стечено знање јапанског језика. Веома сус се стидели. Зашто? Они су већиву израза покупили од својих девојака Јапанки, али у Јапану постоје велике разлике у говору I избору речи између женских I мушких особа. Једни изразе употребљавају искључиво мушкарци, а друге само жене.
НАЈВАЖНИЈИ ЈЕ СКЛАД[уреди | уреди извор]
Многи стручњаци се углавном слажу са тим да је јапански језик најтежи на свету иако има прилично једноставну граматику. Људи са запада мисле логички, а јапанци интуитивно. Зашадњацима је наважније да другима на што једноставнији начин објасне о чему се ради, док јапанци пре свега желе да задрже склад I очувају свој I саговорников образ. Другим речима, људима са заппада је најважније оно ЈА, а Јапанцима MI. Приликом испитивања различитих народа које суи м особине најважније, 27% Јапанаца навело је срдачан однос према другима, док је само 7.9% Немаца навело ту особину. Историчари тврде да тај осећај за нас као I суздржавање појединца потиче још из старог јапанског друштва када се сејао пиринач. Сеоска заједница у планинском крајолику могла је пиринач снабдети потребном вводом само када су сви били сложни. А можда су разлози за другачији начин размишљања у мозгу. Звукове као што су смејање или плакање оглашавање животиња, пљускање таласа I пљкуштање кише јапанци прерађују у левој страин мозга где се налази I центар за говор, а механичке звукове у десној стран. Код свих других људи то је обрнуто.
ЗАГОНЕТНО ПИСМО[уреди | уреди извор]
Знакови су врло шкакљива тема. У јапанском језику се истовремено употребљавају три различита писма. Јапанци су у VII веку прво увели кинески, тзв. Кана знакове којих има најмање 2000. Због посебности свог језика додали су још два своја слоговна писма хиарана I катакана. Често се у једној реченици појављују сва три писма, а понекад I у једној јединој речи. Катакана се употребљава за речи које су преузете из страних језика. Тако су захваљујући енглезима, Јапанци усвојили сондо /(сандwицх) I корисумасу (цхристмасс), а захваљујући Немцима ООдецорон (корницх wqае) колоњска вода I аируабито Кумано(арбеитен=радити) што до душе означава само мањи посао за студента. Када се ради о издржавању уљудности I поштовања јапански језик заузима прво место на светској ранг листи. Избор речи није само код мушкараца I жена другачији.
Ово су неки од примера јапанских речи:
| Канџи | Хирагана | Катакана | Ромаџи | српски |
|---|---|---|---|---|
| 私 | わたし | ワタシ | wатасхи | ја |
| 金魚 | きんぎょ | キンギョ | кингyо | златна рибица |
| 煙草 или 莨 | たばこ | タバコ | табако | цигарете |
| 東京 | とうきょう | トウキョウ | тōкyō | Токио (главни град Јапана) |
НА КОГА СЕ ОДНОСИ?[уреди | уреди извор]
Исто тако, се употребљавајуз другачији изрази I облици ако је саговорник стартија особа или претпостављени у предузећу као I у разговору са блиским пријазтељем или дететом. У јапанском постоје три различита израза за глагол налазити се или бити. Ако се скромно говори о себи употребљава се израз Оримасу. Ако је реч о било коме, каже се Имасу. Ако се пак, ради о некој уваженој личности, ваља употребити “ирасхаимасу”.
“ДА” НЕ ЗНАЧИ УВЕК “ДА”[уреди | уреди извор]
Ко у речнику потражи реч ДА, наћи ће ХАИ, али тиме није још ништа научио. ДА у јапанском језику не значи да се саговорник слаже са оним што је речено. Он само даје на знање да је схватио поруку. Један немачки студент јапанског језика доживео је ову анегдоту: када је упитао мајку породице код које је боравио, да ли жели да иде са њим у куповину, она је одговорила са ХАИ. Он је пожурио да се пресвуче, али кад се вратио она се није помакла са места I није у опште имала намеру да изађе из куће. Полако је схватио да је отац породице тог јутра узео ауто, а да је други ауто на прегледу код механичара. Жена је хтела да покаже да је разтумела његово питање I због тога је љубазно одговорила ХАИ. Да би јапанац избегао да јасно I гласно каже не, потребни су читаво језичко увијање I умеће како се не би угрозили склад I хармонија. Масе људи које би за европљане биле неподношљиве, према јапанцима ни мало не сметају. На против, они на тај начин јасно показују осећај за заједницу I жељу за складом. То је већ довело до дипломатских неспоразума. Почетком 70-их година пришлог века Американци сун а јапанском тржишту хтели да уведу олакшице за увоз. Јапански премијер Какуеи Танака је на то љубазно одговорио са ДА. Касније се испоставило да је то ДА значило јасно НЕ. Јапански психијатар Такео Дои је у својој књизи покушао да расветли тајанствене углове јапанске душе. Тако пише о томе да америчко ПЛЕАСЕ ХЕЛП YОУРСЕЛФ за столом Јапанцима звучи нељубазно. То је можда љубазан позив да се људи слободно послуже, али за јапанца то звучи као НИКО ТИ НЕЋЕ ПОМОЋИ, а то је нешто нечувено за јапанске домаћине.
НАЈБОЉЕ ЈЕ ЋУТАТИ[уреди | уреди извор]
Када пак питате некога на прозору какво је време, а он одговори пада киша или сунце сија, могло би се протумачити као да је та особа умишљена. Зато Јапанац радије одговара можда пада киша или ако немате ништа против, рекао бих да сија Сунце. У случају сумње, боље је не рећи ништа. Зато је ћутање савршена говорна вештина.
У јапану важе посебна правила те је важно да их се сви придржавају, чак I странци. Прва опасност вреба већна вратима. Ко год улази у кућу, мора да скуине ципеле I обује папуче које стоје у предсобљу. Само се у њима сме ходати по кући. А ко жели да иде у WЦ мора их заменити посебним папучама које су намењене само за ту сврху. Сркање за столом није нипошто не пристојно него је шта висе знак задовољства. Неким странцима на њихово запрепаштење било је постављено питање нисам приметио да срчете, зар ва јело не прија. Ако желите да почнете са јелом, довољно је да кажете I тада кимасу, што у преводу значи ја једем. Да ли други једу или не, није битно. Када сте готови, каже се ГОТХИСО, сама десхита. Ако се једе пиринач, не смете оставити штапиће забодене у пиринач, јер то подсећа на мирисне штапиће који се пале за мртве I доносе несрећу. I у вези са пићем, постоје посебна правила понашања. Непристојно је сипати или досипати сам у чашу. То је дужност вашег суседа за столом. Ако не желите висе да пијете, оставите гутљај у чаши да Вам не би стално досипали.
Alkohol u veselom društvu nećete moći da izbegnete. Dakle, pijte u umerenim količinama. Stranac koji izađe pijan na ulicu, gubi obraz, a stranci koji po svaku cenu žele da nazdrave sa ČIN, ČIN, bolje da to ne rade. Čin, Čin na japanskom jeziku dece označava muški polni organ.
Визиткарте су јако важне. Зато се са њима треба добро снабдети. Предајте их саговорнику са обе руке уз наклон. Слова морају да буду окренута примаоцу. Он је прихвата са наклоном I предаје своју на исти начин. Чак I у заједничким куипатилима морате обратити пажњу на понашање. Било би варваски када би се у кади трљали пеном за купање. То се ради изван каде, где се тамо испира сапуница. Тек онда је дозвољено да се уђе у каду. Али опрез. Вода је врућа од 40 до 45 степени. Мажење у јавности је строго забрањено. Чак се I држање за руке сматра непристојним. Ко користи јавне тоалете, не треба да се изненади што их мушкарци I жене користе заједно. Писоари се налазе у предворју, а даме једноставно пролазе поред мушкараца који тамо обављају нужду. Сам заход чини у ствари једна рупа у поду. За то су приватни тоалети сушта супротност. Неки од њих су права чуда високе технологије. Светлосни сензори покрећу сyстем тоалета, укључује се рафинирано осветљење I музика. Даска на шољи, већ је угрејана, а фен суши мокре делове тела.
Реклама у којој су сумерени погледи. Сви гледају рекламе у токијском градском превозу. Пошто су јапанци много мање осећају као појединци, нису превисе оптерећени тиме.
Чај за највише пет особа.[уреди | уреди извор]
Традиција стара стотинама година имају велики утицај на живот Јапанаца. Церемонија чаја (ЦХАНООYУ) укључујући I Гејше које су развиле посебну традицију служења једно је од најважнијих обележја јапанске цултуре. Склад између просторије, врта, цветног I сликарског украса је неопходан, а највише петоро гостију смеју учествовати у церемонији.
Пикник поводом свечаности у цаст цветања трешњиног дрвета.
Маса људи које би за европљане биле неподношљиве јапанцима ни мало не сметају. Напротив, они на тај начин јасно показују осећај за заједницу I жељу за складом. Молитва у КУМАНО орманима поштовање је за сваког јапанца нешто најважније. Нарочито поштовање према Боговима, царевима, претпостављенима I госту. У ту сврху постоје разне врсте дубоког наклона – неутралних 5 степени, па до највећег степена поштовања од 45 степени што се примењује I приликом извињавања.
Референце[уреди | уреди извор]
1. http://www.newsweek.rs/kultura/56982-ovih-11-obicaja-morate-znati-pre-nego-sto-posetite-japan.html
3. http://wannabemagazine.com/snimi-ovo-zanimljive-cinjenice-o-japanu/