Корисник:ЈездаЈезда/песак
Дијапројектор је [./Https://hr.wikipedia.org/wiki/Projekcija пројектна] [./Https://hr.wikipedia.org/wiki/Aparat масина] помоћу којега се на екран застита) пројектује прозирна слика с дијафилма или прозорна слика. Састоји се од јаког извора светлости, који може бити електрична сијалица или електрични лук, кондензора и објектива. Кондензор је систем од две планконвексних оптика које су својом избоченом страном окренуте једна према другој. Задатак је кондензора да паралелне зраке усмери на дијапозитив или на филм који се налази пред кондензором. Код већих пројектора између оптичка застита се налази стаклена посуда с водом, такозвана водена комора, која упија топлотне светлост. Филм или дијапозитив је изван жаришне даљине објектива тако да се на застору добије повећана слика. Да слика не би била на застору обрнута, окрене се дијапозитив наопако.[1]
Начин рада[уреди | уреди извор]
Дијапројектор служи за пројекцију дијапозитива, то јест фотографија израђених на прозирној (транспарентној) подлози. Извор свјетлости је обично електрицна сијалица; светлост пролази кроз кондензатор, па паралелне зраке долазе до дијапозитива. Проласком свјетлости кроз дијапозитив, а потом и кроз објектив дијапројектора, оцртава се слика на пројекцијској површини. Улагање и замјена дијапозитива може се проводити ручно, или аутоматски из спремника (магазина). За пројекцију се обично користе дијапозитиви уметнути у посебне оквире који олакшавају улагање, а могу бити са стаклом или без стакла. Како не би дошло до оштећења (деформације) дијапозитива због повишене температуре, пројектор се опрема вентилатором и топлинским филтром.
Дијапозитив[уреди | уреди извор]
Дијапозитив је прозирна, позитивна фотографска снимка на стаклу или филму, прикладна за пројицирање с помоћу пројектора. Дијапозитив се израђује у црно-бијелој техници или у бојама. Служи и у тискарству као копирни предложак у позитивским копирним поступцима. Растерски дијапозитив садржи тонске вриједности рашчлањене на појединачне елементе – растерске точкице, а служи као копирни предложак у фотолитографији. Растерски се позитив може добити изравно, додирним (контактним) копирањем растерскога негатива, или неизравно, пројицирањем вишетонскога негатива кроз растер (геометријски правилан узорак линија или точака).[2]