Слика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Мона Лиса је једна од најпознатијих слика на свету

Слика је појединачно уметничко дело које је слободно или је повезано са архитектуром али и сликарство као ликовна дисциплина која се разликује у своме схватању (апстрактна, фигуративна и монументална) а по садржају (фигурална, портретна, жанровска, пејзаж, мртва природа, митолошка, црквена и светска), по функцији (слободна и примењена), по материјалу и техници (зидна у коју спада; мозаика, стаклосликарство, сликање окачених слика, сликање на дасци, платну, минијатуре, фреска, (сликање ал секо) уљано сликарство, темпера, гваш, пастел, акварел, и слично.

Техника и стилови[уреди]

За време своје историје сликање је бележило неколико значајних форми и типичних техника. Технике које су карактеристичне за цртање и цртеж су основ за осликавање осим најјновијих авангардних форми. Фреска је досезала свој врхунац у касном средњем веку и почетком ренесансе јесте сликарска апликација на суву или влажну подлогу зидног малтера. Сликање темпером се састоји од сликања прашком у боји које се меша са жуманцетом од јаја и његовом апликацијом на припремљену површину која се обично састоји из дрвеног панела који је прекриван платном. Сматра се да је сликарство у уљу које је потиснуло темперу, развијено од стране браће Хуберта и Јан ван Ајка у фламанском сликарству. Највероватније је и ова техника била откривена много раније. Глазурисање, енкаустика (метода осликавања помоћу воска), гваш, грисаиле (сликање сивом бојом на сиву позадину), и акварел спадају у даље врсте технике сликарства. Употреба акрилних боја се у последње време јако раширило и постало је популарно.

Књижно сликарство[уреди]

Ово је уопштени назив за цео ред руком осликаних и опремљених посебних свитака и увезаних књига (кодекса) који се састоје од великих иницијала, крајева књиге и међутекстуалног простора испуњених орнаменталним приказима биљног и животињског порекла и илустрованим карактерима сликара који је готовио књижно сликарство од 11. века који је назинан илуминатором за разлику од писара текста књиге који је називан скриптором или рубрикатором и који је писао текстове у књизи. У књижном сликартву је била у употреби сликарска техника кистом и бојом у праху које су биле помешене са неким лепком или спојним средством од јаја (темпера од јаја). У употреби су били и орнаменти и слике које су се користиле пером и боја која је добивена из гарежи. Важан део слике била је и позадина која је била позлаћена као и позлаћена слова и делови илустрације које се добијало лепљењем фолија на слецијално припремљену позадину која се лепила на ову позадину са гладилицом која је била направљена од кости.

Примери[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]