Корисник:Никола852/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Двајт Ајзенхауер

Војно-индустријски комплекс (ВИК) (енгл. Military–industrial complex) је неформални савез између војске неке нације и одбрамбене индустрије која је снабдева, који се заједно види као улагање које утиче на јавну политику.[1][2][3][4] Термин се најчешће користи као референца на систем који стоји иза војске Сједињених Америчких Држава, где је стекао популарност након своје употребе у говору “Опроштајно обраћање” председника Двајта D. Ајзенхауера 17-ог Јануара, 1961 године,[5] мада је термин примењив на било коју државу са слично развијеном инфраструктуром.[6][7] У 2011-ој, Сједињене Америчке Државе су утрошиле више на своју војску него следећих 13 нација заједно, и то без узимања потрошње наспрам БДП-а.[8] У контексту САД-а, израз се некад шире користи и за војно-индустријски-конгресни комплекс (ВИКК), додајући и конгрес САД-а формирајући троструки однос жаргонски назван гвоздени троугао.[9] Ови односи укључују политичке доприносе, политичко одобравање за војну потрошњу, лобирање за подршку бирократија, и контрола рада индустрије; или опширније укључују целу мрежу уговора и токова новца и ресурса међу појединцима као и међу корпорацијама и институцијама предузетничких организација одбране, Пентагона, Конгреса и извршне власти.[10] Сличну тезу је првобитно истакао Данијел Гуерин, у својој књизи из 1936-те године “Фашизам и велике компаније”, о подршци фашистичке владе тешкој индустрији. Може се дефинисати као “неформална и променљива коалиција група са психолошким, моралним и материјалним интересима за континуални развој и одржавање високих нивоа наоружања, у сврху очувања колонијалних тржишта и војно-стратешких концепција унутрашњих послова.” Прво показивање овог тренда било је у књизи Франц Леополд Њумена званој “Бехемот: Структура и Пракса Националног Социјализма” из 1942-ге, истраживање о томе како је Нацизам дошао на власт у демократској држави.[11]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Председник Сједињених Америчких Држава (и генерал са пет звездица током другог светског рата) Двајт D. Ајзенхауер употребио је термин у свом говору “Опроштајно обраћање Нацији” 17-ог Јануара, 1961 године:

Кључни елемент одржавања мира је наша војна организација. Наша борбена средства морају бити моћна, спремна за моменталну акцију, тако да ни један потенцијални агресор не буде у искушењу и ризикује сопствено уништење... Ова повезаност огромне војне организације и велике индустрије наоружања је нова у Америчком искуству. Укупни утицај – економски, политички, чак и духовни – осећа се у сваком граду, свакој државној институцији, и свакој канцеларији федералне владе. Препознајемо императивну потребу за овај развој. Али ипак не смемо игнорисати његове тешке последице. У њега су укључени наш тежак рад, ресурси и средства за живот; као и у саму структуру нашег друштва. У саветима владе, морамо бранити од стицања неоправданог утицаја, било траженог или не, од стране војно-индустријског комплекса. Потенцијал за катастрофално јачање погрешно смештене моћи постоји, и истрајаће. Не смемо никада допустити да тежина ове комбинације угрози наше слободе или демократске процесе. Не смемо узимати ништа здраво за готово. Само опрезни и упућени грађани могу приморати на правилно мешање огромне индустријске и војне машине одбране са нашим методама и циљевима мира како би сигурност и слобода могли да напредују заједно.

Фраза је сматрана за “Ратни” индустријски комплекс пре да је постала “војни” у каснијим прелиминарним верзијама Ајзенхауеровог говора, тврдња која се преноси само оралном историјом.[12] Џефри Перет, у својој биографији Ајзенхауера, тврди да је, у једној прелиминарној верзији говора, фраза гласила “војно-индустријски-конгресни комплекс”, што указује на суштинску улогу коју игра Конгрес Сједињених Америчких Држава у пропагирању војне индустрије, али је реч “Конгресни” избачена из финалне верзије ради умиривања тадашње изабраних званичника.[13] Џејмс Ледбетер назива ово “тврдоглавим неразумевањем” које не подржавају докази; као што тврди и Даглас Бринкли, да је термин првобитно био “војно-индустријски-научни комплекс”.[14][15] Хенри Жироукс додатно тврди да је термин оригинално био “војно-индустријски-академски комплекс”.[16] Прави аутори говора били су Ајзенхауерови писци говора Ралф Е. Вилијамс и Малком Мус.[17]

Покушаји да се концептуализуј нешто слично модерном “војно-индустријском комплексу” постојали су пре Ајзенхауеровог говора. Ледбетер проналази прецизни термин коришћен 1947-ме приближно свом каснијем значењу у артиклу “Страни Послови” Винфилд V. Рајфлера.[18][19] 1956-те, социолог C. Рајт Милс тврди у својој књизи “Моћна Елита” да су класа војних, пословних и политичких лидера, вођени заједничким интересима, били прави лидери државе, и да су ефективно изван демократске контроле. Фридрих Хајек помиње у својој књизи из 1944-те “Пут до Кметства” опасност подршке монополистичке организације индустрије политичких остатака из другог светског рата:

Још један елемент који ће вероватно ојачати тенденције у овом смеру биће људи који су током рата окусили моћи принудне контроле и биће им тешко да се помире са скромнијим улогама које ће морати да играју у временима мира.[20]

Активисти ере Вијетнамског рата, као што су Сејмор Мелман, често су референцирали овај цонцепт, те се његово коришћење наставило током хладног рата. Џорџ Ф. Кенан је написао у свом предговору књиге Нормана Кусинса из 1987-ме “Патологија Моћи”, “Када би Совјетски Савез потонуо сутра у воде океана, Амерички војно-индустријски комплекс би морао да остане, већином непромењен, док се не измисли неки други противник. Било шта друго би био неприхватљиви шок за Америчку економију.”[21]

У касним 1990-тим Џејмс Курт је истакао, “До средине 1980-их, термин је већином престао да се користи у јавним дискусијама. Колика год да је моћ аргумената о утицају војно-индустријског комплекса на набавку оружја током хладног рата, много су мање битни за садашњу еру.”[22]

Ипак, савремени студент I критичари Америчког милитаризма настављају да референцирају и користе термин. На пример, историчар Чалмерс Џонсон користи речи из другог, трећег и четвртог параграфа цитираних изнад из Ајзенхауеровог обраћања као епиграф за друго поглавље (“Корени Америчког Милитаризма”) скорашњег издања на ову тему.[23] Књига П.V. Сингер-а на тему приватних војних компанија илуструје савремене начине на које инустрија, конкретно информационо-базирана, и даље врши интеракцију са владом САД-а и Пентагоном.[24]

Изрази као што су трајна ратна економија и ратни корпоратизам су повезани концепти који се такође користе у асоцијацији са овим термином. Термин се такође користи и да опише упоредиви дослух у другим политичким ентитетима као што су Немачко Царство (Пре и током првог светског рата), Британија, Француска и (после-Совјетска) Русија.

Лингвисти и анархистички теориста Ноам Чомски предлаже да је “војно-индустријски комплекс” погрешан назив јер (како он сматра) феномен који је у питању “није конкретно војни.”[25] Он тврди да “Војно-индустријски комплекс не постоји: заправо индустријски систем који послује под једним или другим изговором (одбрана је била изговор дуг временски период)”.[26]

Историја[уреди | уреди извор]

Иако је термин настао у 1960-им и користио се од тада, концепт координације између владе, војске и индустрије оружја највећим делом води порекло из времена када је приватни сектор почео да пружа наоружање владиним силама. Однос између војске и одбрамбене индустрије може укључити политичке уговоре за оружја, уопштене бирократске пропусте и организовано лобирање у име одбрамбених компанија за одржавање њихових интереса.

Вековима, многе владе су поседовале и водиле сопствене компаније за производњу оружја – као што су морнаричка постројења и арсенали. Владе су такође доносиле законе за одржавање државних монопола. Како су друштва са ограниченом одговорношћу привлачила капитал у развој технологије, владе су увиделе да би потреба за развојем односа са компанијама могла да снабдева наоружање. Крајем 19-ог века, нова комплексност модерног ратовања захтевала је велике подобласти индустрије посвећене истраживању и развоју брзо сазревајућих технологија. Полу-аутоматске и аутоматске пушке, аљтиљерија и топовњаче, и казније, механизована возила, летелице и пројектили захтевају специјализовано знање и технологију за производњу. Због овога, владе све више и више интегришу приватне фирме у своје ратне агенде склапањем уговора за производњу оружја. Управо овај однос је означио почетак војно-индустријског комплекса.

Први модерни војно-индустријски комплекси настали су у Британији, Француској и Немачкој у 1880-им и 1890-им као део растуће потребе за одбрану својих респективних царства, како на земљи тако и на мору. Поморско ривалство између Британије и Немачке, и Француска жеља за осветом против Немачког Царства због пораза у Франко-Прусијском рату, били су кључни у зачећу, расту и развоју ових ВИК-ова. Чак се може и рећи да је постојање респективних ВИК-ова ових трију нација увећало њихове војне тензије.

Адмирал Џеки Фишер, Први Поморски Лорд ројалне морнарице, имао је утицаја у померају ка бржој интеграцији технологије у војне употребе, резултирајући у ојачању односа између војске, и иновативних приватних компанија.

Индустријалиста вредан помена у развоја великих приватних одбрамбених фирми, био је Вилијам Армстронг, који је основао Елсвик Компанију Борбених Средстава, која се упустила у масивни програм поновног наоружања Британске Армије након Кримеанског рата у 1860-им. 1884-те отворио је бродоградилиште у Елсвику специјализовано за производњу ратних бродова. Била је то једина фабрика на свету која може да у потпуности сагради и наоружа ратни брод. Други индустријалист вредни помена који су били умешани у проширавању индустрије наоружања тог времена били су Алфред Круп, Самјуел Колт, Алфред Нобел, и Џозеф Витвурт.

У фиктивном делу, “Смрт Долази по Архиепископа” од Виле Катер, 1927-ме, чија се радња одиграва у 1880-им у Америчком Југозападу / Новом Мексику / Северном Мексику, Катер је написала на 200-тој страни: “... Латур се питао да ли ће икада доћи крај Индијанским ратовима док год је макар један Навахо или Апач остао жив. Превише трговаца и произвођача су остваривали богати профит од тог ратовања; политичка машина и огромни капитал били су задужени да га одржавају...”

Након првог светског рата, већина земаља нису демобилизовала; уместо тога постојао је померај ка бржој интеграцији технологије у војне употребе и ојачање односа између војске и приватних компанија у Британији, Француској и Немачкој. У ново формираном СССР-у, војна производња контролисана је у потпуности од стране државе. Период након рата је такође обележио настанак ВИК-ова у Јапану и Сједињним Америчким Државама. Током периода поновног наоружања у касним 1930-им у Европи, војна потрошња се удвостручила.

Економски ефекат Другог Светског Рата био је дубок, како је војна потрошња расла усвојене су и нове методе опорезивања и потрошње. Рат је такође довео до првих истраживачких програма за масовну аљтиљерију, нарочито савезнички пројекат за стварање нуклеарних оружја.

Крај рата је обележио почетак ривалства Хладног Рата који је као обележје имао константну трку у наоружавању између двеју нових велесила, САД-а и СССР-а. Константна претња конфликта ниског интензитета створила је атмосферу где је било константне перцепције за потребу непрекидне војне набавке. Управо због ових фактора је председник Двајт Ајзенхауер увео концепт “војно-индустријски комплекс” у јавну свест у свом “Опроштајном обраћању”. Тренутно, годишња војна потрошња Сједињених Америчких Држава чини 47% укупне светске војне потрошње.[27]

Следећа табела наводи главне произвођаче наоружања у Другом Светском Рату током Ајзенхауеровог председништва. Након сваког имена, колона показује ранг главног војног предузетника у смислу укупне вредности наоружања произведеног од Јуна 1940-те до Септембра 1944-те, током фискалних година 1950-те ди 1953-ће, и током фискалних година 1958 до 1960-те.[28]

Компанија Други Светски Рат Кореја 1960
Боинг 12 2 1
Џенерал Дајнемикс 4 8 2
Корпорација Локид 10 7 3
Џенерал Електрик 9 3 4
Северно Америчка Авијација 11 9 5
Уједињене Летелице 6 5 6
АТ&Т Корпорација 13 13 7
Компанија Даглас Летелице 5 4 8
Компанија Глен L. Матин 14 23 9
Компанија Хјуз Летелице 100+ 25 10
Спери Корпорација 19 18 11
Рејтеон 71 42 12
Мекдонел Летелице 100+ 21 13
РЦА 43 22 14
ИБМ 100+ 44 15

1977-ме, након Вијетнамског рата, Председник САД-а Џими Картер започео је своје председништво нечим што је историчар Мајкл Шери назвао “Одлучношћу да се прекине Америчка милитаризована прошлост.”[29] Ипак, повећана потрошња у одбрану током ере председника Роналда Регана је по некима поново истакла ВИК.

Тренутне примене[уреди | уреди извор]

Према СИПРИ-ју, укупна светска војна потрошња у 2009-ој била 1,531 трилиона Америчких долара. 46.5% ове укупне потрошње, оквирно 712 милијарди Америчких долара, потрошиле су Сједињене Америчке Државе.[30] Приватизација производње и изумљивања војних технологија такође води до компликованог односа са значајним делом истраживања и развоја многих технологија.

Војни буџет Сједињених Америчких Држава за 2009-ту фискалну годину износио је 515,4 милијарди. Када се на то дода дискрециони фонд за ванредна стања и накнадна потрошња, та сума износи око 651,2 милијарди.[31] Ово не укључује многе војне ставке које су изван буџета одбрамбеног одељења. Све у свему, влада Сједињених Америчких Држава годишње утроши око 1 трилион у војно одбрамбене сврхе.[32]

Одбрамбена индустрија често умногоме доприноси службеничким члановима Конгреса.[33]

У вестима из 2012-те, Салон износи следеће, “Упркос опадању продаја глобалног наоружања у 2010-ој услед притиска рецесије, САД су увећале свој тржишни удео, што износи огромних 53% трговине те године. Прошле године су САД донеле више од 46 милијарди долара у страним продајама наоружања.”[34]

Концепт војно-индустријског комплекса је проширен ради укључивања индустрија забаве[35] и креативности.[36] Као практични пример, Метју Брумер описује Јапанску Манга Војску и то како министар одбране користи популарну културу и утицај који изазива да обликује домаће и интернационалне перцепције.

Види још[уреди | уреди извор]

- Компаније по продаји наоружања - Племе Плавог Неба - Корпоративни статизам - Ерик Принц и Академи (раније Блеквотер) - Владини предузетници - Листа земаља по војним потрошњама - Милитаризам - Војно-забавни-комплекс - Војно-индустријски-медијски комплекс - Војно-дигитални комплекс - Политичко-медијски комплекс - Војни Кејнесијанизам - Мир-индустријски комплекс - Затворско-индустријски комплекс - Пројекат за Нови Амерички Век - Розоборонекспорт - Спирала навише - Рат против Рата - Рат је превара, књига Генерала Смедли Батлера - Ратно профитерство - Заибацу

Дела[уреди | уреди извор]

- Копмлекс: Како војска врши инвазију наших свакодневних живота - Рат је превара (1935 књига Смедлија Батлера) - Зашто се боримо (2005 документарни филм Јуџина Џарекија)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „милитарy индустриал цомплеx”. Америцан Херитаге Дицтионарy. Хоугхтон Миффлин Харцоурт. 2015. Приступљено 3. 3. 2016. 
  2. ^ „дефинитион оф милитарy-индустриал цомплеx (Америцан Енглисх)”. ОxфордДицтионариес.цом. Приступљено 3. 3. 2016. 
  3. ^ „Дефинитион оф Милитарy–индустриал цомплеx”. Мерриам-Wебстер. Приступљено 3. 3. 2016. 
  4. ^ Роланд, Алеx (2009-06-22). „Тхе Милитарy-Индустриал Цомплеx: лоббy анд тропе”. Ур.: Бацевицх, Андреw Ј. Тхе Лонг Wар: А Неw Хисторy оф У.С. Натионал Сецуритy Полицy Синце Wорлд Wар II. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 335—370. ИСБН 9780231131599. Приступљено 3. 3. 2016. 
  5. ^ "Тхе Милитарy–Индустриал Цомплеx; Тхе Фареwелл Аддресс оф Пресиденте Еисенхоwер" Басементс публицатионс 2006 ISBN 0976642395
  6. ^ Хелд, Давид; МцГреw, Антхонy Г.; Голдблатт, Давид (1999). "Тхе еxпандинг реацх оф организед виоленце". Ин Перратон, Јонатхан. Глобал Трансформатионс: Политицс, Ецономицс анд Цултуре. Станфорд Университy Пресс. п. 108. ISBN 9780804736275. Ретриевед 3 Марцх 2016.
  7. ^ "СИПРИ Yеар Боок 2008; Армаментс, Дисармаментс анд Интернатионал Сецуритy" Оxфорд Университy Пресс 2008 ISBN 9780199548958 Пагес 255–56 виеw он гоогле боокс
  8. ^ Плумер, Брад (Јануарy 7, 2013), "Америца’с стаггеринг дефенсе будгет, ин цхартс", Тхе Wасхингтон Пост
  9. ^ Хиггс, Роберт (2006-05-25). Депрессион, Wар, анд Цолд Wар : Студиес ин Политицал Ецономy: Студиес ин Политицал Ецономy. Оxфорд Университy Пресс, УСА. пп. иx, 138. ISBN 9780195346084. Ретриевед 3 Марцх 2016.
  10. ^ "Лонг-терм Хисторицал Рефлецтион он тхе Рисе оф Милитарy-Индустриал, Манагериал Статисм ор "Милитарy-Индустриал Цомплеxес"". Кимбалл Филес. Университy оф Орегон. Ретриевед 21 Јуне 2014.
  11. ^ Пурселл, C. (1972). Тхе милитарy–индустриал цомплеx. Харпер & Роw Публисхерс, Неw Yорк, Неw Yорк.
  12. ^ Јохн Милбурн (Децембер 10, 2010). "Паперс схед лигхт он Еисенхоwер'с фареwелл аддресс". Ассоциатед Пресс. Ретриевед Јануарy 28, 2011.
  13. ^ Ледбеттер, Јамес (25 Јануарy 2011). "Гуест Пост: 50 Yеарс оф тхе "Милитарy–Индустриал Цомплеx"". Сцхотт'с Воцаб. Неw Yорк Тимес. Ретриевед 25 Јануарy 2011.
  14. ^ Ледбеттер, Јамес (25 Јануарy 2011). "Гуест Пост: 50 Yеарс оф тхе "Милитарy–Индустриал Цомплеx"". Сцхотт'с Воцаб. Неw Yорк Тимес. Ретриевед 25 Јануарy 2011.
  15. ^ Бринклеy, Доуглас (Септембер 2001). "Еисенхоwер; Хис фареwелл спеецх ас Пресидент инаугуратед тхе спирит оф тхе 1960с". Америцан Херитаге 52 (6). Арцхивед фром тхе оригинал он 23 Марцх 2003. Ретриевед 25 Јануарy 2011.
  16. ^ Гироуx, Хенрy (Јуне 2007). "Тхе Университy ин Цхаинс: Цонфронтинг тхе Милитарy–Индустриал–Ацадемиц Цомплеx". Парадигм Публисхерс. Арцхивед фром тхе оригинал он 20 Аугуст 2008. Ретриевед 16 Маy 2011.
  17. ^ Гриффин, Цхарлес "Неw Лигхт он Еисенхоwер'с Фареwелл Аддресс," ин Пресидентиал Студиес Qуартерлy 22 (Суммер 1992): 469–479
  18. ^ Ледбеттер, Јамес (25 Јануарy 2011). "Гуест Пост: 50 Yеарс оф тхе "Милитарy–Индустриал Цомплеx"". Сцхотт'с Воцаб. Неw Yорк Тимес. Ретриевед 25 Јануарy 2011.
  19. ^ Риефлер, Wинфиелд W. (Оцтобер 1947). "Оур Ецономиц Цонтрибутион то Вицторy". Фореигн Аффаирс 26 (1): 90–103. ЈСТОР 20030091.
  20. ^ Хаyек, Ф.А., (1976) "Тхе Роад то Серфдом," Лондон: Роутледге, п. 146, ноте 1
  21. ^ Кеннан, Георге Фрост (1997). Ат а Центурy'с Ендинг: Рефлецтионс 1982–1995. W.W. Нортон анд Цомпанy. п. 118.
  22. ^ Куртх 1999.
  23. ^ Тхе Сорроwс оф Емпире: Милитарисм, Сецрецy, анд тхе Енд оф тхе Републиц. Неw Yорк: Метрополитан Боокс, 2004. п. 39
  24. ^ Цорпорате Wарриорс: Тхе Рисе оф тхе Приватизед Милитарy Индустрy. Итхаца: Цорнелл Университy Пресс, 2003.
  25. ^ "Wар Цримес анд Империал Фантасиес, Ноам Цхомскy интервиеwед бy Давид Барсамиан". цхомскy.инфо.
  26. ^ Ин Он Поwер, Диссент, анд Рацисм: а Сериес оф Дисцуссионс wитх Ноам Цхомскy, Барака Продуцтионс, 2003.
  27. ^ "Рецент Трендс ин Милитарy Еxпендитуре".
  28. ^ Пецк, Мертон Ј. & Сцхерер, Фредериц M. Тхе Wеапонс Ацqуиситион Процесс: Ан Ецономиц Аналyсис (1962) Харвард Бусинесс Сцхоол п.613
  29. ^ Схеррy, Мицхаел С. (1995). Ин тхе Схадоw оф Wар: Тхе Унитед Статес синце тхе 1930с. Неw Хавен & Лондон: Yале Университy Пресс. п. 342. ISBN 0-300-07263-5.
  30. ^ Anup Shah. "World Military Spending". Retrieved October 6, 2010.
  31. ^ Gpoaccess.gov
  32. ^ Robert Higgs. "The Trillion-Dollar Defense Budget Is Already Here". Retrieved March 15, 2007.
  33. ^ Jen DiMascio. "Defense goes all-in for incumbents - Jen DiMascio". POLITICO.
  34. ^ "America, arms-dealer to the world," Salon, January 24, 2012.
  35. ^ "Military-entertainment complex". Wikipedia, the free encyclopedia.
  36. ^ Diplomat, Matthew Brummer, The. "Japan: The Manga Military". The Diplomat. Retrieved 2016-01-22.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Nikola852/песак&oldid=22884701”