Пређи на садржај

Корисник:Пинки/Надимци

С Википедије, слободне енциклопедије

Пре извесног времена повела се расправа око писања имена, презимена и надимка у уводној реченици биографских чланака. Како правопис не дефинише писање надимака, по интернету (forum.srpskijezickiatelje.com www.vokabular.org) сам нашао неке препоруке, које би дефинисао на следећи начин:

Пример 1: Надимак као замена за име

[уреди | уреди извор]

Надимци који се користе уместо имена могу најчешће настати као скраћеница од имена → Боривије Бора, Момчило Мома и др, али могу и настати невезано за име. Заједничко за ове надимке је да се користе заједно са презименом особе, па би их требало писати између имена и презимена. Примери:

  • Надимци настали од имена:
  • Надимци настали невезано за име, али се кориосте као замена за име:

Пример 2: Надимак као замена за име и презиме

[уреди | уреди извор]

Надимке који се користе као замена за име и презиме и по којима су особе познате, без навођења презимена, треба писати на крају. Јер када кажемо Чкаља, Гидра, Тито, Аркан, Тозовац јасно је на кога се мисли, без потребе навођења презимена или имена. Примери:

Код ове врсте надимака, сам надимак је познатији од имена и презимена особе и када се он каже јасно се зна о коме је реч, није потребно наводити презиме или име особе. Никада се не користе форме типа: Тито Броз, Аркан Ражнатовић, Чкаља Петровић и др.

Пример 3: Уметничка имена

[уреди | уреди извор]

Поједини људи користе уметничка имена или псеудониме, који су раузличити од њихових правих имена и код њих треба новодити пуно име и презиме и додатак познат као. Примери:

Ово сам написао, не да бих просипао памет или да бих измишљао неки нови правопис, већ као пример на који се начин могу усагласити уводне реченице чланака. Неки корисници су предлагали да у уводној реченици пише сам родно име и презиме, без надимка, који се ставља у инфокутију, што није добро, јер су се многи људи просто саживели са својим надимцима и не треба их одвајати. Такође неки од примера су и да се рецимо прво пише име и презиме, па затим познат као и онда да се наведе надимак, што такође није добро је апсурдно писати типа Момчило Капор познатији као Момо Капор, када је сваком јасно да је Момо скраћеница од имена Момчило и сл.

Ко год жели да се укључи у расправу може доле да изнесе доле своје виђење. — Пинки (разговор) 14:10, 28. јануар 2022. (CET)

Као један од доброг примера писања надимака, ево и спомен-плоче из Алеје заслужних грађана на Новом гробљу, где су сахрањени Велимир Бата Живојиновић, Предраг Цуне Гојковић и Предраг Живковић Тозвац.

Коментари

[уреди | уреди извор]