Предраг Живковић Тозовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Предраг Живковић Тозовац
Stevan Kragujevic, Predrag Zivkovic Tozovac.jpg
Предраг Живковић Тозовац
Основне информације
Пуно имеДраган Предраг Живковић[1]
Датум рођења(1936-01-22)22. јануар 1936.(83 год.)
Место рођењаКраљево
 Краљевина Југославија
Активни период1960—данас
Занимањепевач, композитор
Жанр(ови)народна музика, фолк
Инструмент(и)вокал, бубњеви, труба, хармоника

Драган Предраг Живковић — Тозовац (Краљево, 22. јануар 1936) српски је певач и композитор народне и фолк музике.

Биографија[уреди]

Рођен је у Краљеву (данас Србија, тада Југославија), од оца Светозара-Тозе Живковића по којем је и добио надимак и мајке Будимке. Право име му је Предраг Живковић. Отац Тоза је у то време био чувени хармоникаш и држао је кафану у Матарушкој Бањи, где је мали Предраг проводио често своје време слушајући старе народне песме. Оца Тозу су Немци стрељали 1941. године. На хармоници која му је остала од оца, почео је да свира и тако зарађује за хлеб, свирајући на свадбама са само 10 година.

Поред хармонике, научио је да свира бубњеве и трубу. Завршио је гимназију и студије економије. Прве синглове је снимио 11. јуна 1965. године („Олистала шума”, „Очи су ти тугом преливене”, „Кад поведем коло моје”, „Јесен стигла и у наша села”).

Постаје познат 1967. године песмом за сингл плочу (песма Миће Милутиновића) „Испод липе, крај потока”. Исте године снима четири сингла у дуету са Силваном Арменулић („Девојчице гарава”).

Његова велика популарност почиње 1971. године, када побеђује на Песми лета композицијом „Мирјана“. Следеће године опет побеђује песмом „Очи једне жене“ и потврђује статус најпопуларнијег певача. Године 1972. пева песму „Јеремија“, коју тадашње комунистичке власти сврставају у четничке песме, због чега бива принуђен да се склони код пријатеља у Немачку. Након две године враћа се у Србију, власти му одузимају пасош, али Тозовац остаје миљеник публике и наставља да пева.

Поред много одржаних концерата и ТВ емисија певао је и у дуету са: Предрагом Гојковић Цунетом, Мирославом Илићем, Лепом Лукић, Миром Васиљевић итд. Осамдесетих година, заједно са Предрагом Гојковићем Цунетом и глумицом Златом Петковић био је водитељ чувене Фолк параде.

Октобра 2012. добио је диплому заслужног грађанина града Краљева.[2] 24. августа 2018. године, на концерту одржаном поводом шездесет година Радио телевизије Србије, уручен му је Златни микрофон Радио Београда.[3]

Одржао је 28. октобра 2012. солистички концерт у „Сава центру“.[4]

Најпознатије песме[уреди]

  • Мирјана
  • Виолино не свирај
  • Очи једне жене
  • Сирома’ сам, ал’ волим да живим
  • Иде Миле Лајковачком пругом
  • Узми све што ти живот пружа
  • Донеси вина крчмарице
  • Рујно вино
  • Овамо цигани
  • Ти си ме чекала
  • Ти си туђа жена
  • Тражићу љубав нову
  • Празна чаша на мом столу
  • Путеви се наши разилазе
  • Јеремија
  • Јесен у мом сокаку
  • Ја сам лола
  • Крчмо стара
  • Скелеџијо на Морави
  • Влајна
  • Данче
  • Мађарица
  • Дозволи ми да те заборавим
  • Лено, Лено, Магдалено
  • Луло моја сребром окована
  • Чича пече ракију
  • Зоки, Зоруле

Фестивали[уреди]

  • 1965. Илиџа - Момак Ибро загаледао Фату
  • 1965. Београдски сабор - Често прођем покрај твоје куће
  • 1965. Београдски сабор - Јутрос рано девојчица
  • 1969. Илиџа - Виолино, не свирај
  • 1970. Београдски сабор - Ја сам лола
  • 1971. Песма лета - Мирјана
  • 1972. Песма лета - Очи једне жене
  • 1974. Београдски сабор - Ноћ је тиха
  • 1975. Хит парада - Месечина, месечина
  • 1976. Хит парада - Не чекај ме мајко
  • 1978. Славонија - У вајату
  • 1986. Хит парада - Ти си ме чекала

Песме компоноване за колеге певаче[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]