Корисник:Стефан Цулибрк/песак
Биографија[уреди | уреди извор]
Петар Кочић припада најзнаменитијим књижевницима из Босне. Родио се годину дана пре аустроугарске окупације тих крајева, дакле 1877. године, у селу Стричићима, у Босанској крајини.Цео свој живот провео је Кочић или у условима окупације или анексије Босне и Херцеговине.Одрастао је у патријарлној породицној задрузи под туторством деде и бабе након сто му је мајка Мара умрла, а отац се замонасио. Основну сколу је заврсио у манастиру Гомионица и српско-правосланој сколи у Бања Луци. Године 1891. уписао је Велику гимназију у Сарајеву, али јје из ње избацен 1895. те је сколовање наставио у Првој београдској гимназији. Студирао је на Бецком универзитету од 1899. до 1904. године, а након кратког боравка у Београду био је постављен за професора српске гимназије у Скопљу, одакле је био отпустен након писања сатирицног цланка, те се 1905. вратио у Сарајево. У Босни и Херцеговини је запоцео политицку борбу за побољсање полозаја спрског становниства залазуци се посебно за ослобадјање кметова. Писао је ватрене цланке против аустроугарске урправе, уцествовао у великом народном страјку (1906) и радио на окупљању српских снага.
| Збирке приповедка |
|
|---|---|
| Драмске сатире |
|
| Приповетке |
|
| Остало | |
Мрачајски прото[уреди | уреди извор]
Једно од његових најпознатијих дела је Мрачајски прото.Мрачајски прото је кратка прича, скица за портрет човека који се отуђио од света и живи усамљено. У њој нема развијене фабуле, нема догађања. Два младића одлуче да посете усамљеног проту: један је из села, из породице Џибић коју прота мрзи из дна душе (то је субјективни наратор) а други је странац (објективни наратор). Улазе у авлију и наилазе на проту који је изненађен и преплашен њиховим присуством.
Јазавац пред судом[уреди | уреди извор]
Кочићево најпознатије књижевно дело. Написано је у Бечу. Оштра сатира у којој главни лик Давид Штрбац представља босанског сељака са свим његовим особинама.
Притиснут тешким животом лик стално мења расположења. Циљ му је само један, исмејати окупаторе и по њима излити сву накупљену негативност. Давид Штрбац на суд доноси јазавца и тражи од судије да се животињи суди јер му је појела њиву кукуруза.
Тако креће надмудривање са представницима власти. Неке од својих особина уградио је у Давида Штрпца. Такође, у Штрпчевим схватањима живота огледају се схватања читавог потлаченог народа. Пошто физички нису могли да се боре за своју земљу и ослобођење јер је окупатор био јачи, морали су да нађу друге начине.
То су чинили лукавством, борбеношћу и оштроумношћу. Кроз лик Давида Штрпца Кочић приказује сурову стварност сељака и његову уклету судбину. Духовитост, наивност, бунт и душевна бол су расположења и особине које се стално испреплећу код главног лика. Исто, кроз њега провлачи критику упућену тадашњој власти.
„Јазавац пред судом“ сједињује комичне елементе са политичком расправом и борбу једног народа за слободу. Ово књижевно дело је доживело три
наест издања.