Корисник:Вукасин01/песак

Охратоксин А-токсин кога продукују Аспергиллус оцхрацеус, Аспергиллус царбонариус и Пенициллиум верруцосум – је један од најчешћих микотоксина који контаминирају храну.Излагање људи је могуће преко конзумирања контаминираних прехрамбених производа нарочито контаминираних житарица и производа свињских меса, као и кафе, винског грождја и сувог грождја.Овај токсин је надјен у ткиву и органима животиња као и у љутској крви и мајчином млеку.Охратоксин А као и већина токсичних супстанци има велике разлике у токсичности измедју врста и полова.

Утицај на здравље људи и животиња

Карциногеност

Охратоксин А је потенцијално карциноген за људе (група 2Б) и показано је да је слаб мутаген , могуце преко индукције оксидативног оштећења ДНК. Докази из експерименталних животиња су довољни да укажу на карциногеност охратоксина А. Карциногеност је тестирана оралним уносом код мишева и пацова.Благо повећава инциденцу хепатоцелуларног карцинома код мишева оба пола и доводи до реналног аденома и карцинома код мушких мишева и код пацова ( карцином код 46% мушких и 5% женских). Код људи је врло мало хистолошких података тако да веза између охратоксина А и карцинома реналних ћелија није пронађено.Молекуларни механизми карциногености охратоксина А су део расправе због супротних података у литературама, ипак овај микотоксин има велику улогу у смањењу антиоксидативне заштите.

Неуротоксичност

Охратоксин А има велики афинитет за мозак а посебно мали мозак (пуркињеве ћелије) , вентрални део медјумозга и структуре хипокампуса. Афинитет за хипокампус може бити значајна у патогенези алцхајмерове болести и субхронична примена глодара индукује неуродегенерацију хипокампуса.Охратоксин А изазива акутну деплецију допамина из стријатума , што чини основу за паркинсонову болест, али не доводи до ћелијске смрти ни у једном прегледаном региону мозга. Тим из Зхеијианг Унив. и Киел Унив. тврде да охратоксин А припомаже алцхајмеровој и паркинсоновој болести. Ипак њихова студија је изведена ин витро и не може се екстраполисати за људе. Мозак у развоју је веома подложан штетности охратоксина А, отуда и потреба за опрезом током трудноће.

Имуносупресија и имунотоксичност

Охратоксин А може да изазове имуносупресију и имунотоксичност код животиња. Активност имуно супресора овог токсина код животиња укључује депресију одговора антитела, смањење величине имуних органа ( као што су тимус,слезина и лимфни чворови) промене у броју имуних ћелија и њихове функције и промену продукције цитокина. Имунотоксичност вероватно доводи до смрти ћелије праћене апоптозом и некрозом, у комбинацији са спором заменом погођених имуних ћелија услед инхибиције синтезе протеина.

Потенцијална веза са нефропатијама

Балканска ендемска нефропатија (БЕН), споро прогресивна болест бубрега, појавила се средином 20. века, локализована око Дунава, али само локализована у одређеним домаћинставима. Пацијенти су током година развили бубрежну инсуфицијенцију која захтева дијализу или трансплантацију. Почетни симптоми су они од тубулоинтерстицијалног нефритиса насталог након агресије токсина на проксималне тубуле. Нефропатије проксималних тубула може изазвати алуминијум(нпр у антиперспирантима), антибиотици (ванкомицин, аминогликозиди), тенофовир (за СИДУ) и цисплатин. Њихови симптоми су добро познати нефролозима :. Глукозурија без хипергликемије, микроалбуминурија, слабих капацитета концентрације урина, ацидификација оваквог урина, и нормалан клиренс креатинина који се као такав дуго .У БЕН, бубрежна биопсија показује Ацелуларну интерстицијалну фиброзу, тубуларну атрофију, и кариомегалију у проксималним тубулима.Већи број описних студија су показале корелацију између изложености охратоксина А и Бен, и нашли повезаност између географске дистрибуције и високе учесталости и смртности од уротелијалних тумора уринарног тракта. Међутим, недовољно информација је тренутно доступно за коначно доказивање везе охратоксина А и БЕН-а.Овом токсину је неопходне синергистичне интеракције са предиспозиционим генотиповима или другим токсикантима животне средине да изазове ову нефропатију. Охратоксин можда није узрок ове нефропатије, и многи аутори су у корист аристохоличне киселине, која се налази у биљци: биртхворт (Аристолоцхиа цлематитис). Иако су многи делови научних доказа недостају и / или треба озбиљно поново проценити, остаје да охратоксин А,код свиња, показује директну корелацију између излагања и појаве и прогресије нефропатије. Ова нефропатија носи типичне знаке токсичности на проксималне губитак способности да концетришу урин, глузурија и хистолошка дегенерација проксималних тубула. Друге нефропатије, иако не одговарају "класичној" дефиницији БЕН, могу да буду повезане са охратоксином А.Ово у одређеним околностима може да буде случај за сегментарну гломерулосклерозу после инхалационог експозиције : као гломерулопатију са значајном протеинуријом је описано код пацијената са веома високим уринарним нивоима Охратоксин А (око 10 пута нивоа који може да се нађе код " нормалних "субјеката, односно око 10 ппб, или 10 нг / мл) .

Утицај на индустрију животињске хране

Храна контаминирана охратоксином А има велики економски утицај на прехрамбену индустрију. Пилићи, ћурке и патке су подложни овом отрову. Клинички знаци птичјег охратоксикозе обично укључује смањење у тежини, слабо конверзију хране, смањује производњу јаја, и лош квалитет љуске јајета. Економски губици се јављају и на фармама свиња, које су повезане са нефропатијом и трошковима за одлагање лешева.

Токсичност не изгледа да представља проблем код говеда, као Румен харборс протозое која хидролизује ОТА-у. Међутим, контаминација млека је могућа.

Дијететске смернице

ЕФСА је дефинисала 2006. године "подношљиви недељни унос" (ПНУ) охратоксина А (на савет Научног панела о контаминантима у ланцу исхране) на 120 нг / кг., еквивалент на прихватљив дневни унос (ПДУ) од 14 нг / кг. Друге организације су успоставиле и ниже границе уноса охратоксина А, на основу потрошачких навика становништва. За САД, ФДА сматра ПДУ до 5 нг / кг. У САД-у, средња телесна тежина за мушкарце је 86 кг, а за жене 74 кг.Дакле, ПДУ за мушкарце је 430 нг и за жене је 370 нг. Ово показује како деликатна може да буде сигурна исхрана. Иако до данас није засигурно утврђено да је охратоксин А одговоран за настанак карцинома реналних ћелија (РЦЦ), најчешћи облик карцинома бубрега, често је написано да дијатетски образац може да смањи или повећа ризик од РЦЦ. Уругвајска студија случај-контрола корелира унос меса са појавом РЦЦ-а. Веома велика проспективна кохорта у Шведској истражује корелације између појаве РЦЦ-а, исхране богате поврћем и живине (тзв "здраве исхране"), и исхрана богата у месом (посебно прерађеним месом: салама, црни пудинг). Теза тврди да више воћа и поврћа може да има заштитну улогу. Занимљиво, воће (осим сувог грожђа и сушеног воћа) је врло сиромашно охратоксином А док је прерађено месо богато охратоксином.

Дермална изложеност

Охратокин А може продрети кроз људску кожу. Мада се не очекује значајан ризик по здравље након дермалног контакта у пољопривреди или стамбеним условима, излагање коже охратоксином А треба ипак бити ограничен.

Погледати јос

Оцхратоxин А