Ликаониди

С Википедије, слободне енциклопедије

Ликаониди су у грчкој митологији били синови Ликаона, краља Аркадије.[1]

Митологија и тумачење[уреди | уреди извор]

Ликаон је са више жена имао двадесет и два или педесет синова и они су основали многе градове на Пелопонезу, а сам Ликаон је цивилизовао Аркадију.[2] Педесет Ликаонових синова је симболизовало велику годину од стотину месеци, која је трајала осам сунчаних година; сваки од њих јео је чорбу од изнутрица сваког месеца. Број двадесет два представља или породице које су водиле порекло од Ликаона и имале право учешћа у гозбама на којима се јела чорба од изнутрица, или се односи на двадесет две петолетне лустре које су чиниле кругове стодесетогодишњег циклуса, а по угледу на то су били устројени и одређени редови свештеница.[3] Према Аполодору, Ликаонови синови су били[4]:

Према Паусанији, њихова мајка је била Нонакрида, а њихова имена су била: Никтим, Палант, Орестеј, Фигал, Трапезеј, Дасетант, Макареј, Хелисон, Акак, Токнос, Орхомен, Хипс, Меленеј, Тиреј, Хемон, Менал, Тегетет, Мантинеј, Кром, Харисије, Триколон, Перет, Асетет, Ликон, Суматеј, Алифер, Хереј и Оинотрос.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б theoi.com: Lykaon, Приступљено 11. 4. 2013.
  2. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  4. ^ Apollodorus. Library and Epitome. 3.8.1.