Пређи на садржај

Чорба

С Википедије, слободне енциклопедије
Чорба
Јагњећа чорба
Регије или државаЕвропа и Азија[1]
Температура сервирањахладно и топло
Главни састојцимесо, поврће
  Медији: Чорба

Чорба је врста густе супе карактеристична за Балкан али пре свега за Турску као и земље као што су Русија, Казахстан. Постоје разне варијанте турских супа и гулаша које су се одомаћиле у јеловницима народа који су били под утицајем османске власти и које су еволуирале у широк спектар супа са регионалним називима и локалним састојцима.

Чорба потиче из Турске и правила се пре свега од шкембића, али оригиналне корени и рецепти потичу из Персије.[1] Поступак је био да се на ситно исецкани и на масноћи препржен лук додају такође иситњени шкембићи. Јело се залије водом да „огрезне” и кува на тихој ватри.

Све остале касније варијанте чорбе – додавање милерама, сока од лимуна, друге врсте меса, поврћа и слично, су само касније варијанте настале од оригиналног рецепта.

У Османском царству је чак постојао еснаф чорбаџија. Код јањичара чин пуковника се звао чорбаџија.

Мercimek çorbası

Турска је позната по супама и чорбама и има велики број разноврсних варијација.

Најпознатија супа је (тур. mercimek çorbası), која се прави од црвеног сочива, црног лука, шаргарепе и зачина и једе се као главно јело са запеченим парчетом хлеба.

Сем ње најзаступљенија је (тур. tarhana çorbası), мешавина сушених житарица, најчешће пшеничног брашна, где се додаје јогурт, поврће и зачини. Ова смеса ферментише неколико дана и касније се додаје и кува у води. Због житарица се првенствено једе преподне или као предјело.[2]

Још једна популарна, традиционална чорба која је у суштини и изворна Персијска чорба је (тур. İşkembe çorbası), која се припрема од крављих или говеђих шкембића, а једе се уз додатак соса од белог лука и сирћета. На Блиском истоку се сматра леком против мамурлука.

Пасуљ са кобасицом

Чорбе и супе се појављују у нашој кухињи првенствено под утицајем турске, али и византијске кухиње. Каснијим пристизањем нових врста хране која није постајала на нашим просторима у средњем веку појављују се нове варијације разних чорби, као што је било крајем 17. века кад се на наше просторе из прекоокеанских земаља појављује пасуљ, кромпир, грашак и сочиво.[3]

Чорбасти пасуљ је традиционална чорба која се обично спрема од белог пасуља у који се убацује кобасица или сланина, као и поврће и зачини. Једе се као главно јело.[4]

Бела чорба је поред пасуља најзаступљенија у домаћој кухињи, само што се за разлику од пасуља једе као предјело. Постоји више варијација чорбе, али са сличном основом. То је обично пилеће месо, кромпир, брашно, шаргарепа и зачини, а некад се убацује и кисела павлака. Додавањем сирћета у ову супу добија се кисела чорба, која је лек за мамурлук.

Сем ових често се спремају и телећа чорба, парадајз чорба, чорба од коприве, као и разне друге модерније варијације чорби.

Бегова чорба

Државе Балканског полуострва, такође под утицајем османске кухиње имају сличне модификације разних чорби, које се не разликују много од турске или српске кухиње, само уз присуство локалних састојака.

Тако грци имају своју верзију шкембића, која се зове Магирица, (грч. μαγειρίτσα) и која се прави од јагњећих изнутрица и поврћа. Сем ове чорбе спремају и Фасоладу, (грч. φασολάδα), исту као српски чорбасти пасуљ, само без меса.

Бугарска традиционална Боб чорба је исто што и Фасолада, или српски пасуљ без меса.

Хрватска традиционална чорба је Загорска супа која се у прошлости јела као главно јело и спрема се као мешавина поврћа и зачина, уз додатак сланине, печурки и павлаке.

Бегова чорба је традиционалан босански специјалитет који се спрема од мешавине поврћа и пилетине уз обавезан додатак кључног састојка, тропске биљке бамије која чорби даје густоћу и киселу ноту.[5]

Нешто другачију врсту чорбе имају румуни који су под утицајем источноевропске кухиње. Боршч је супа од говеђег или свињског меса, а као обавезни састојци се додају парадајз и цвекла, са додатком поврћа.

Референце

[уреди | уреди извор]