Логотет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Логотет (грч. λογοθέτης) је било византијско звање, које коришћено за високе чиновнике чије су се дужности махом односиле на финансије, али је тај термин коришћен и као основа за називе других високих чиновника, који су се налазили на челу појединих ресора логотезиона. Ово звање је из Византије прешло у земље под њеним утицајем, између осталог и у средњовековну Србију, а из ње касније и у Босну. У њима је логотет обављао улогу шефа дворске канцеларије, док се у Дубровачкој републици под тим појмом подразумевао обичан писар.

Логотети у Византији[уреди]

Порекло овог звања није прецизно утврђено, али се повезује са римским numerarii, scrinarii и rationales. Иако се не помиње у Notitia dignitatum, звање логотета је постојало у VI веку, када се под тим појмом подразумевали чиновници који су контролисали финансије на разним нивоима државне управе. Пронађени печати који су припадали (обичним) логотетима у доброј мери се датирају у VI и VII век, да би око VII века дошло до велике промене у улози логотета. У то доба институција преторијанског префекта губи свој значај и области које је она контролисала се издвајају у засебне институције, а на челима неких од њих су се нашли логотети:

Алексије I Комнин (1081—1118) је покушао да побољша државну управу, увођењен звања логотета секрета (касније замењеног звањем великог (мега) логотета), који се налажио на челу цивилне администрације.

У црквеним круговима су такође постојали логотети, попут патријарховог логотета, који после XII века добија на посебном значају или митрополитовог логотета који је имао и улогу у судству.

Израз логотет послужио је и за стварање назива читавог низа службеника у Византији, попут логотета праиториона и других.

Логотети у Србији и Босни[уреди]

Од доба краља Милутина (1282—1321) и његове византинизације Србије, у њој се јавља и звање логотета, а касније, са проглашењем за краљевину, логотети се јављају и у Босни, са истом улогом као и у Србији.

Они су се налазили на челу дворске канцеларије и били су задужен за писање и издавање повеља, а имали су и одређене улоге везане за цркву.

Литература[уреди]

Види још[уреди]