Краљевина Босна

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друго значење, видети: Краљевина Босна (1718—1739).
Краљевина Босна
Застава Краљевине Босне Застава Краљевине Босне
Застава Грб


Kraljevina Bosna 1391.png
Краљевина Босна 1391. године
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Главни град Јајце
Друштво
Службени језик српски
Религија Црква босанска, Православље, Католичанство
Политика
Облик државе Апсолутна монархија
 — Краљ Стефан Твртко I Котроманић
  Стефан Дабиша
  Јелена Груба
  Остоја Котроманић
  Стефан Твртко II Котроманић
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1377.
 — Распад 1463.
 — Статус Бивша држава
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно око 90.000 km²
Земље претходнице и наследнице
Краљевине Босне
Претходнице: Наследнице:
Banovina Bosna zastava.png Бановина Босна Босански санџак (Османско царство) Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg
Војводство Светог Саве Coat of arm Kosaca.svg

Краљевина Босна представља трећи период у развоју српске феудалне државе под именом Босна, у средњем веку.

Настала је на Митровдан 26. октобра 1377. године када се тадашњи бан Стефан Твртко I Котроманић (бан 1353—1377, краљ 1377—1391) на гробу Светог Саве у манастиру Милешева овенчао[1] "да будем у Христу Исусу благовјерни и Богом постављени Стефан краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама"[2][3]. уздигавши Босну на ранг краљевине. Постојала је до 1463. године када је током продора Османлија у Европу уништена, а њен последњи краљ Стефан Томашевић (деспот Србије 1459, краљ Босне 1461—1463) по наређењу султана Мехмеда II (14511481) убијен у Јајцу и поред обећања да ће му живот бити поштеђен.[4]

Током непуног века постојања краљевина Босна је само током владавине Твртка I била снажна и самостална држава да би након његове смрти у самој држави отпочео рат како између чланова владарске породице Котроманића око власти, тако и међу моћном властелом, а у сукобе су се укључиле и краљевина Угарска и Османско царство.[5] Државна вера у краљевини Босни била је Црква босанска, али су последњи њени краљеви због политичких прилика пришли папи и католицизму. Последица постојања Цркве босанске је била како сиромашнија културу у односу на суседну Србију, тако и стални ратови са краљевином Угарском која је своје нападе правдала потребом да се искорени јерес која је завладала у Босни, пошто су и Православна и Католичка црква сматрале Цркву босанску јеретичком.

Прошлост краљевине Босне[уреди]

Током владавине Стефана II (13221353) и Твртка I Босна се проширује и оснажује, а цео процес бива крунисан Твртковим овенчавањем за краља 1377. године у манастиру Милешева. Међутим већ после његове смрти, краљевина почиње да слаби. Изнутра је разарају моћне феудалне породице: Косаче (Захумље), Павловићи (источна Босна) и Вукчићи (западна Босна)[6], док је споља изложена сталним нападима краљевине Угарске која је напада под окриљем крсташког рата против богумила, а од 1395. године и због одредбе ђаковачког уговора по којој је Жигмунд Луксембуршки (13871437) требало да наследи краљевину Босну, после смрти Стефана Дабише (1391—1395). Већ од првих деценија 15. века у унутрашње борбе у Босни се укључују и Османлије, прво на позив домаћих великаша, а потом и као самостална освајачка сила. Током целе прве половине 15. века на простору краљевине Босне се воде стални ратови између краља, великаша, Мађара и Османлија, а сама држава се наизменично налази у вазалним односима час према краљевини Угарској, час према Османском царству, а понекад и према обема државама истовремено.[7] [8],

Сукоби краља и великаша довели су до издвајања јужног дела краљевине 1448. године у засебну државу под вођством Стефана Вукчића Косаче као Војводство Светог Саве односно Херцеговина. Последњи краљеви Босне Стефан Томаш (14431461) и Стефан Томашевић покушали су да прихватањем католицизма отклоне опасност од Мађара и добију подршку папе у борби против Османског царства, али у одсудном тренутку та помоћ није стигла и краљевина Босна је практично без борбе (шаптом) 1463. године пала у руке Османлија, а њен последњи краљ и последњи деспот Србије Стефан Томашевић погубљен је у Јајцу и поред обећања да ће му бити поштеђен живот.[9]

Краљеви Босне[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]