Маринер 10

С Википедије, слободне енциклопедије
Маринер 10

Маринер 10

Информације о летелици
Организација ЈПЛ - НАСА
Тип мисије орбитер
Датум лансирања 3. новембар 1973
у 05:45:00 UTC
Датум одржавања 473,9 килограма
Снага 820 W
Маса 473,9 килограма
Вебсајт Mariner 10 Home


Маринер 10 је америчка свемирска летелица из програма Маринер, лансирана 1973. са Земље са првенственом намером да се истраже Венера и Меркур. Ова летелица је последњи сателит у оквиру програма Маринер (Маринер 11 и 12 су преименовани у Војаџер 1 и Војаџер 2.

Слика Меркура добијена на основи података са Маринера 10. Глатка област је део планете коју Маринер није могао да сними.

Техничке и технолошке новине[уреди | уреди извор]

Маринер 10 је био први сателит који је користио принципе гравитационе праћке. Гравитациона сила планете Венере је искоришћена како би се ефикасније стигло до орбите планете Меркур. Маринер 10 је такође користио притисак сунчевог зрачења на соларним панелима и великој параболичној антени да би променио висину орбите.

Истраживања[уреди | уреди извор]

Маринер 10 је била једина летелица (до 2008) која је успела снимити половину површине Меркура, са око 2800 слика. Својим проласком покрај Меркура, Маринер 10 је открио много појединости, пошто Меркур није могуће посматрати телескопом због близине Сунца; откривено је да Меркур има слабашну атмосферу која се састоји већином од хелијума, те планетарно магнетско поље и да је језгро планете богато гвожђем.

Крај мисије[уреди | уреди извор]

Гас коришћен за маневрисање је утрошен 24. марта 1975. те је у том тренутку летелици послата команда да искључи свој сигнал.

Маринер 10 и даље орбитира око сунца иако је вероватно електроника на њему знатно оштећена сунчевом радијацијом[1].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mariner 10 Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2008) (2006) Views of the Solar System

Спољашње везе[уреди | уреди извор]