Матија Таловец
Матија Таловац или Таловец (лат. Матхкони де Тхаллоwцз, мађ. Таллóци Маткó; умро 1445.) је био славонски бан од 1435. до 1445. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Матија Таловац или Таловец, потиче са острва Корчуле. Био је грађанин Дубровачке републике. Припадао је породици Таловац која је током 15. века владала простором у долини реке Цетине. Матијин брат Јован је био описан у историјским изворима као Србин.[1][2][3] Матијин брат Петар био је хрватско-далматински бан (1438-1453). Његов други брат, Фрањо, био је северински бан, тамишки жупан и капетан Београда. Браћа Таловац су били једни од најмоћнијих угарских властелина свога времена. Владали су простором од Београда до Сења и од Драве до Неретве. Матија је служио српског деспота Стефана Лазаревића. Касније је постао кастелан угарског Београда пре него што је 1435. године постао хрватски бан. Његова браћа, Јован и Фрањо наследили су га као кастелани Београда. Године 1430. био је кастелан Ковина. У служби краља Жигмунда, Матија је постављен управником Загребачке бискупије 1433. године. Следеће године постао је приор Вране, а 1435. године славонски бан. Његова владавина поклапа се са периодом турских напада на Славонију и Хрватску. Умро је 1445. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Канитз, Фелиx Пхилипп (1904). Дас кöнигреицх Сербиен унд дас Сербенволк. Б. Меyер. стр. 9. „...ден рагусанисцхен Сербен Јован Таловац...”
- ^ Стојковић 1893, стр. 30.
- ^ Пауновић, Маринко (1968). Београд: вечити град. Н.У. "Светозар Марковић,". стр. 251. „... према Београду, којег је бранио дубровачки Србин Јован Таловац.”
Извори[уреди | уреди извор]
- Чубриловић, Васа (1974). Историја Београда: Стари, средњи и нови век. Просвета.
- Стојковић, Сретен Ј. (1893). На лепом српском Дунаву, од Београда до Радујевца. Издање књижаре D. M. Цорића.
- Поповић, Душан Ј (1964). Београд кроз векове. Туристичка штампа.
- Елезовић, Глиша; Шкриванић, Гавро А. (1956). Како су Турци после више опсада заузели Београд. Научна књига.
- Загребу, Хрватско арцхеолошко друштво у (1911). Виестник Хрватскога археолошкога друштва.
