Ковин
Ковин | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Ковин |
| Становништво | |
| — 2011. |  13.515 |
| — густина | 159/км2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 44′ 33″ С; 20° 58′ 38″ И / 44.74247° С; 20.97725° ИКоординате: 44° 44′ 33″ С; 20° 58′ 38″ И / 44.74247° С; 20.97725° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 67 м |
| Површина | 84,9 км2 |
.svg)  Ковин Ковин на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26220 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | KO |
Ковин је градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобанатском округу, у АП Војводина. Према попису из 2011. године живело је 13.515 становника. Налази се 3 километра удаљен од Дунава, а рукавац Дунава, Дунавац, долази до ивица града и на њему је пристаниште. Надморска висина лесне терасе на којој је Ковин саграђен је 79 метара. Налази се на 13 километара удаљености од Смедерева, 34 километара од Панчева и 50 километара од Београда. После Панчева је најзначајнији град у банатском Подунављу.
Називи[уреди | уреди извор]
Ковин је познат по још неким називима на другим језицима: рум. Cuvin, мађ. Kevevára, нем. Kubin.
Историја[уреди | уреди извор]
Историја Ковина говори да се први земљорадници и сточари насељавају у Банат у млађем каменом добу – неолиту. Налазишта неолита су пронађена код Ковина, Гаја и Дубовца, а остаци бронзаног доба откривени су код Ковина, Гаја, Дубовца и Мраморка.
Ово подручје било је и на удару келтских племена која су се насељавала у Подунављу и доносила латенску културу. Део келтских племена Скордисци, стално се насељавају у Подунављу, а из латенског доба у општини Ковин откривена су налазишта код Плочице, Ковина и Дубовца. Из римског доба трагови римских утврђења откривени су између Дунавца и Поњавице, а на територији Ковина предмети из римског доба. Утврђење, које се данас зове Стари Град, је постојало још у римско доба јер су ту пронађени новчићи са разним ликовима укључујући и Јулија Цезара. Опека од које је сазидано утврђење је носила жиг VII Клаудијеве легије, а претпоставља се да се утврђење звало Контра Маргум (лат. Contra Margum) јер је било смештено насупрот ушћа Велике Мораве у Дунав, где је било утврђење под називом Маргум (лат. Margum). Постоје писани трагови да је утврђење служило и царевима Флавијусу и Константину. Такође постоје и писани трагови да је утврђење током времена имало назив Castra Augusto Flaviciusa и Constantin.
Под данашњим именом се први пут помиње у 12. веку и касније, променом господара се мењао и назив града. Мађари су га звали Кеве, Кевин, Кев, а у 19. веку Темеш-Кубин, док је 1910. добио званичан назив Кевевара; Немци су га звали Кубин, а Срби увек — Ковин.
На месту прелаза преко Дунава је настало земљано па камено утврђење, а у његовој близини се формирала и варош. Тако је функционисао град са утврђењем у доба угарских и турских владара. Ковин је 1518. године добио статус слободног града.[1]
Почетком 18. века је као последица мировног споразума између Аустрије и Турске срушена ковинска тврђава (види: Остаци тврђаве у Ковину) а страдала је и варош. После тога губи на значају мада је овде било седиште граничне компаније, а почетком 19. века постаје и среско средиште.
Железница је дошла 1894. године када је саграђена пруга Вршац–Алибунар–Ковин. Пруга се завршавала код Дунава и роба се претоварала на скеле и превозила преко. Зграда железничке станице још увек постоји али пруга већ дуго времена није у употреби.
Измисливши вест да су Срби отворили ватру на аустроугарску војску код Ковина, аустроугарски министар иностраних дела, гроф Берхтолд, узео је то као повод за рат и објавио га је 28. јула 1914.[2]
Друмски мост преко Дунава је саграђен 1976. године и од тада Ковин постаје транзитно место и саобраћајна раскрсница а Ковин све више осећа гравитационе утицаје Смедерева, које је ближе од Панчева.
О историји Ковина постоји књига „Ковински летопис” чији је аутор Луцијан Богданов.[3]
Средњовековни Ковин[уреди | уреди извор]
Средњовековни град Ковин подигнут је на левој обали Дунава, на насутом вештачком узвишењу које доминира ширим простором. Ковин је тада имао велики значај за одбрану јужне границе угарске државе. Тврђава постоји све до његовог рушења одредбом Београдског мира 1739. године. Изглед основе утврђења, односно његове најмлађе фазе, сачуван је на Марсиљијевом цртежу из XVIII века. Чинила су га два дела одвојена одбрамбеним јарком. Јужни део, који је скоро уништен, имао је основу неправилног троугаоног облика, а северни део утврђења је правоугаони простор димензија 130x150 m.
Остаци тврђаве су од 1995. године уписани као споменик културе од великог значаја у Републици Србији.[4]
Након одласка Турака[уреди | уреди извор]
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да Ковин припада Панчевачком округу. Насеље је војног статуса, ту је царинарница а становништво претежно српско.[5]
Географија[уреди | уреди извор]
Ковин је смештен на рту дилувијалне терасе које дубоко задире према кориту Дунава, изнад алувијалне терасе која се простире од Иванова до Дубовца и према подели коју је сачинио Бранислав Букуров представља Банатско насеље ивичног типа.
Ковин је град четвртог ранга и представља локални гравитациони центар у панчевачком мезоподручју[6].
Становништво[уреди | уреди извор]
Велике промене у броју и етничкој структури становништва јужног Баната настају током 18. века. Колонизација Немаца је почела после Пожаревачког мира, масовније насељавање Срба извршено је 1739. године након Београдског мира. Интензивније насељавање Мађара почело је после 1779. године, а планско насељавање Румуна било је у другој половини 18. века. Крајем 18. и почетком 19. века насељавају се Чеси, Словаци, Пољаци и други народи. Године 1919. на почетку живота Краљевине СХС варош Ковин је имао 6.720, a село Баваниште 6.173 житеља. Више од 4000 становника имали су Мраморак, Делиблато и Скореновац, a у Острову које сада припада општини Пожаревац, у то време живело је само 1.208 становника.
Према попису из 1900. године Ковин је имао 7.345 становника и током читавог 20. века број је растао уз два прекида због ратова.
Структура[уреди | уреди извор]
У насељу Ковин живи 11.362 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,8 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 4.663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 38 | 30 | ||
| 80+ | 84 | 150 | ||
| 75—79 | 135 | 248 | ||
| 70—74 | 261 | 346 | ||
| 65—69 | 335 | 422 | ||
| 60—64 | 326 | 427 | ||
| 55—59 | 348 | 388 | ||
| 50—54 | 598 | 579 | ||
| 45—49 | 638 | 645 | ||
| 40—44 | 544 | 570 | ||
| 35—39 | 471 | 472 | ||
| 30—34 | 470 | 425 | ||
| 25—29 | 497 | 454 | ||
| 20—24 | 539 | 487 | ||
| 15—19 | 514 | 502 | ||
| 10—14 | 455 | 456 | ||
| 5—9 | 401 | 374 | ||
| 0—4 | 320 | 301 | ||
| Просек : | 37,7 | 40,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 5.798 | 1.983 | 3.289 | 248 | 231 | 47 |
| Женски | 6.145 | 1.433 | 3.338 | 996 | 344 | 34 |
| УКУПНО | 11.943 | 3.416 | 6.627 | 1.244 | 575 | 81 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.896 | 387 | 9 | 18 | 797 |
| Женски | 1.991 | 105 | 0 | 1 | 440 |
| УКУПНО | 4.887 | 492 | 9 | 19 | 1.237 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 116 | 226 | 358 | 68 | 230 |
| Женски | 39 | 25 | 385 | 83 | 49 |
| УКУПНО | 155 | 251 | 743 | 151 | 279 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 27 | 55 | 248 | 73 | 139 |
| Женски | 58 | 59 | 128 | 153 | 380 |
| УКУПНО | 85 | 114 | 376 | 226 | 519 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 57 | 0 | 0 | 88 | |
| Женски | 46 | 6 | 0 | 34 | |
| УКУПНО | 103 | 6 | 0 | 122 | |
Спорт[уреди | уреди извор]
- ФК Раднички Ковин, клуб је основан 1904. године.
- МРК Раднички Ковин
Галерија[уреди | уреди извор]
Поглед на Дунавац, ка шљункари
Поглед на Дунавац, ка шећерани
Католичка црква
Румунска православна црква
Српска православна црква св. Арханђела
Католичка црква свете Терезе од Авиле
Војно гробље у Ковину
Ковин на карти из 1769-1772.
Ковин
Ковин на разгледници
Ковин
Разгледница из Ковина
Види још[уреди | уреди извор]
- Градска насеља у Србији
- Насељена места у Србији
- Манастир Баваниште
- Српска Православна црква Светих Арханђела у Ковину
- Римокатоличка црква Св. Терезије Авилске у Ковину
- Румунска православна црква Св. пророка Илије у Ковину
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Тада је слободан град био још само Стари Сланкамен.
- ^ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. Приступљено 19. 3. 2013.
- ^ Јанковић, Олга (25. 9. 2022). „Збирно и зборно место историје Ковина”. Политика. Приступљено 25. 9. 2022.
- ^ Остаци тврђаве града Ковина Национални центар за дигитализацију
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Насеља Баната, географске карактеристике, Слободан Ђурић, Матица српска, 2004, Нови Сад
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459—1690). Загреб.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143.
- Крстић, Александар (2006). „Из историје средњовековних насеља југозападног Баната (15. век - прва половина 16. века)”. Зборник Матице српске за историју. 73: 27—55.
- Крстић, Александар (2010). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90.
- Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сајт општине Ковин (језик: српски)
- Локална радио станица — Радио Бус (језик: српски)
- Локалне новине — Ковин Експрес (језик: српски)
- Центар за културу Ковин (језик: српски)
